Ratnik

О БОРЧЕВОЈ ПСИХИ

31

ралној снази бити могуће пролажење кроз непријатељске артиљеријске бараже и у оној опаснијој зони. С тим треба рачунати, па и то радити само ако јето у сагласности са 'осталом борбеном ситуацијом. Поред напред наведеног ваља имати на уму још и то, да и контра-нападајући делови припадају браниоцу, да су и они делимично трпели од нападачеве артиљеријске ватре у периоду бомбардовања и да се следствено и њихов нападни елан више спутава него ли елан нападача. То ће у толико више бити, у колико резерве буду ближе стајале првој борбеној линији у времену бомбардовања.

Ако те резерве буду и сувише близу, онда би оне биле у сличном положају, у којем би се налазио коњ, када би га довели пред препреку, ту зауставили да стоји и да гледа препону, па затим тражили да из места изврши скок преко ње. Појачања, доведена са простора ван бојишта, успешније су и са већим еланом и моралом изводила контра-нападе но резерве, које су биле на самом положају у времену када се обрушавала прва борбена линија.

Наравно, због тога се обзира не сме учинити друга грешка и резерве оставити сувише далеко, те да онда доцкан пристигну ради узимања учешћа у решењу борбе. Оба та обзира ваља имати на уму, па их у сваком конкретном случају на целисходан начин задовољити.

Иначе, за борца у контра-нападу нема другог нечег нарочитог, што би његову психу постављало у нарочите прилике.

У напад се полази, јер се осећамо јачим. Док нас непријатељ не заустави борци остају са тим осећајем. Погинули и рањени изостају и, при успесима, брзо се заборављају од стране оних што су остали читави. При јаком браниочевом отпору и при повољним условима за заустављање напада, сваки борац-нападач почиње увиђати да се морају поднети знатне жртве док се непријатељу не отме положај, те даи његово биће може наићи на смрт. Падање бораца десно и лево сада се јасно уочава, јер су застоји дужи и чешћи. Услед свега тога у борцима се почиње развијати страх, који се сада, ради продужења напада, мора савлађивати, потискивати, како смо раније изнели, оним разним осећајима и инстиктима, што човека подстичу на борбеност. Најхрабрији, по природи, кренуће се први, те да се покажу храбријим од осталих. Велики део од осталих поћи ће за њима, те да испуне своју дужност и да не изостану много од оних што су храбрији од њих. Мален део покушаће можда да остане где је, али ће под