Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 99

АКО ХОЋЕШ ДА КОМАНДУЈЕШ.. АМТОМЕ КЕРТЕК

Капетан хтеде да се наслони лактом на сто. Сто је био попрскан капљицама каве, локвицама шампања, пепелом од цигара, наквашеним мрвицама хлеба. На средини је стајало 5—6 празних флаша са позлаћеним грлићима. Једва су се виделе у диму. Један поручник, с лулом у устима, дремао је у једном углу. Други гости тек што су отишли. Капетан се опружи на своју постељу на свом гвозденом кревету са мадрацем и јастуком; више његове главе било је прозорче, које му је осветљавало хартију кад би читао. Тако је, у јаком нотареву подруму овај командир чете владао са нешто помпе. Од куће је остала над земљом само гомила рушевина. Капетан је у том подземљу имао на расположењу ова неоцењена блага: кревет, вино, пријатеље. Покуша да прелети очима новине, али му глава беше отежала, и таман да заспи а неко плашљнво закуца на врата.

— Напред!

Ништа се не помаче. Мало затим неко куцну опет, али тако слабо да се капетан продера. Врата се одшкринуше и

„једна глупа глава се појави.

— Шта хоћеш ти овде2

— Изгубио сам своју маску, г. капетане!

— Да, јест, баш сам те то и питао. Где си део своју маску 2

— Била је поред мене, г. капетане. И кад сам се јутрос пробудио, неко ми је био узео.

— Па ти си је изгубио 2

— Г. капетане, молим да вам кажем...

— Осам дана затвора !

Војник погледа флаше, па остатке цигара, па кревет, истински кревет и овог официра опруженог на њему, са главом ниско опуштеном, раскопчаном блузом, ногама навише.

— Шта сад чекаш2

— Г. капетане, неко ми је узео маску; нисам је изгубио.

— Па ти још одговараш 2

— Не, г. капетане.

— Онда, одлази.

— Хвала, г. капетане.

Јадник са глупим изразом лица, поздрави и оде.

После мало, капетан устаде премести своје ноге и седе "на ивицу кревета. Наслонив браду на песнице, он је дуго раз-

7.