Ratnik

16 РАТНИК

тереса рекапитулисати постанак модерне војске и њено развиће до данашњег дана. Видећемо који су фактори упливисали на организацију војске и на војна знања, те ћемо, имајући у виду данашње одношаје, моћи донекле чинити закључке о изгледима. будућег развијања.

Тридесето-годишњи рат у Немачкој, у ком су учествовале све европске велесиле, био је завршио један цео низ верских ратова покренутих Реформацијом у Немачкој. Немачка би сру– шена, поражена у толикој мери, да ни за сто година није могла да постигне оно благостање које је имала пре рата. Поред. Шведске, изашла је Француска из овог рата као најмоћнија сила и од тога времена, са мало прекида, она играше главну улогу у Европи све до 1871. год. Епоха после Тридесето– годишњег рата носи обележје „просвећеног апсолутизма“, а носилац ове идеје беше француски краљ Луј ХМ. Пре овог времена мирнодопске војске не постојаху. У овој епоси по– јазљују се прве сталне мирнодопске војске и од тада оне се стално развијају. При студији овог предмета видимо 4 метамерфозе, кроз које је војска прошла, и то:

1. Време Луја Х/У и ратова са Турцима, од 1648.—1740. године.

2. Време пруског краља Фридриха [| до избијања Фран– цуске Револуције, од 1740.—1792. год.

3. Време Француске Револуције и доба Наполеоново, ољ 1792.—1815. год.

4. Време после Наполеона до 1871. год.

1. Време Луја ХТУ и турских ратова

У овој епоси ратови избијају изненада, неочекивано, као. последица кабинетске политике, Ово беше главни разлог за држање сталне војске, т.ј. да би се могао парирати изненадни напад. похотљивог суседа. Усавршењем ватреног оружја ловећале су се и тешкоће у руковању истим. Борење је било у строју; при томе су потребне разне еволуције и маневри, дакле околности, које су захтевале потребу обуке већ у мирно доба, одржавање сталне војске по професији, које су владару уједно служиле као ослонац за извршење његових апсолутистичких. прохтева у унутарњој политици.

Ратови овог времена имађаху мали циљ: обично освајање једне суседне области. Пошто је ратни циљ био мали и војске не беху велике, 20 до 30 хиљада људи.

Исхрана и снабдевење оперативне војске вршила се средствима из позадине из нарочитих магацина. Реквизиција = пљачка избегавала се. Ово и из тога разлога, што је циљ по–