Ratnik

22 РАТНИК

дијске ватре и гађа једино картечем. Пошто је пушка постала „усавршено оружје, избегава се напад са фронта, који доноси знатне губитке, него се тежи нападу са бока који онемогућава непријатеља да искористи све пушке развијеног фронта.

Војска која се најзад одлучила на напад, на 4–5 километара пред непријатељем ставља се у борбени поредак. Лака пешадија и коњица образују „авангарду“ — претходницу, Ова обезбеђује формирање борбеног поретка а привидним нападима још тежи и да спречи противника да окрене свој фронт према намереном бочном нападу главнине.

По свршетку формирања борбеног поретка маршује се у истом поретку косим покретом или захођењем на место са којег ће се бочни напад извести, затим се застане, узима се правилан фронт и борбени редови се брижљиво изравњавају. Сада се тек предузима наступање унапред, без паљбе, старајући се при томе да прва борбена линија не чини никакве размаке и продоре и да остане брижљиво изравњана. На 200 корака (пушчани домет) почиње паљба пешадије. Паљба се' врши плотунима из три врсте и то целим батаљонима, ређе четама и водовима. Свака јединица, која је испалила плотун, ступа три корака напред и пуни пушке, док међутим паљбу врше суседне јединице и тако се то продужује аутоматски приближавајући се стално непријатељу (Реџег ит ауапсјегеп). Ова паљба требало је да има · пресудно дејство: до налета бајонетом није дошло скоро никада.

Коњица имађаше задатак да непријатељску коњицу разбије, а потом да дејствује пешадији у бокове и да је тиме спречи да испали своје прописне плотуне; али обично би се она после изгубила у појединачној борби са противничком коњицом. Коњица главно тежиште ослања на судар, те стога јуриша галопом а последње одстојање прелази трком.

Артиљерија нема свог одређеног задатка; она само појачава паљбу пешадије те стога гађа једино картечем.

Сви родови оружја могли су развити успешно дејство само на једноликом неиспресецаном земљишту. Одступање сд ових норми чинио је само Фридрих [. Његови напади су увек брзи, неочекивани и с бока. Он већ тежи да правце удара сконцентрише на једну тачку, не делећи их равномерно на цео фронт. Једном приликом применио је и познати Епаминондов. „коси. борбени поредак“. Студија његових ратова и данас је од интереса и поучна је, а и сам Наполеон одао му је своје признање и црпео је од његових вештина.

3. Време Француске Револуције и доба Наполеоново. После смрти Фридриха [|. линеарна тактика почела је