Ratnik

26 РАТНИК

своје мајсторе за најнужније послове а постојаху у пуку ош и нарочити одреди за руковођење инжињерским радовима, нарочито минерским и саперским. Али је било нарочитих стручних инжињера и мајстора за подизање великих и сталних тврђава. Било је таких удружења, еснафа са интернационалним карактером: као данашње светске фирме, они нуђаху свим државама у Европи своје услуге за подизање тврђава. Из ових удружења се образовао инжињерски официрски кор и свака се држава била постарапа да устроји стручне школе за попуну инжињера — утврђивача. Најчувенија беше инжињерска школа у Мезјеру.

У овој епоси појављују се већ инжињерске трупе ну пољској војни — мостови тренови који су додељени артиљерији.

Више команде. Док војске још беху мале, командант је у боју могао диспонирати дивизијама; али после када су војске биле повећане, ради лакшег диспонирања 2-—3 дивизије удружују се у један корпус. Број дивизија у једноме корпусу Наполеон одређиваше према војничким способностима команданта корпуса. У осталом, Наполеон је преустројавао. своју војску по потреби и по ратиштима на којима је намеравао борити се. Тако н. пр. при походу на Русију видимо и коњичке корпусе.

Снабдевање војске реквизицијом није увек дало повољне резултате, те се поче реквизиција комбиновати са дотурањем потреба из позадине. За обављање ових послова беше потребно нарочито особље — ђенералштаб. Тако постаде ђенералштабна струка која испочетка обављаше интендантске послове.

Тактика. — При студији борбеног поретка овог времена треба имати у виду следеће: стрељачки строј имао је пренмућство лаког кретања и прикривања према створу земљишта, као и мирнијег и прецизнијег гађања, али он није имао никакве снаге; за ову сврху беше посвећена линијска пешадија. Стога видимо у првом борбеном реду волтижере за вођење борбе ватром, а у другом реду линијску пешадију за јурршни напад бајонетом. Но главни правац напада није се могао утврдити у почетку саме борбе, него је исти произашао из уводне борбе, те је био потребан још један трећи борбени ред главна резерва, да би командант могао утицати на ток борбе.

У супротности са пређашњом епохом овде видимо знатно ешелонирање у дубину борбеног поретка.

Коњица и артиљерија добили су своја места по нахођењу команданта. |

Борбени поредак није више сталан, непроменљив за