Ratnik

15] [72

РАТНИК

Када предстоји пресудна битка, он удружује апсолутно све делове, тако да безусловно све трупе којима се располаже у борби узму учешћа, чак и оне које су са непријатељем ангажоване на другом споредном месту.

Концентрацију врши тајно и ако је могуће припрема снабдевање и исхрану својих трупа“). Када о непријатељу нема никаквих података, он надире управо на престоницу, на којем ће путу свагда наћи главну непријатељску снагу. Маршевски поредак је у колонама еп еслашег. Приближавањем ка противнику растојање колона се смањује, како ни један део не би изостао од главне битке, тежећи при том да противника својом акцијом предухитри и да му одузме иницијативу. Ово он постиже неочекиваним и брзим покретом из места концентрације, при чему му служи његов дипломатски дар у избору времена за напад. Он тежи да што пре нађе главну снагу непријатељску и принуђава га на борбу, када јој је најнезгодније да борбу прими. Постигнув једном успех, он гони противника до коначног уништења. У случају да има више армија против себе, он се баца прикупљеним снагама свом брзином прво на најближу, и, уништив је, обраћа се другој и тако редом. Ово оперисање по „унутарњој линији“ беше његово главно преимућство, те стога он вештим маневрима обично уме да постигне да противничке снаге раздвоји. Борбе на Ин-у и код Регензбурга 1809. године и у Шампањи 1814. дају нам сјајне ненадмашиве примере вештог вођења маневарског рата, а његова начела су и данас меродавна и примерна. Изгубио је само две битке: код Лајпцига 1813. године где је већ био добио победу па се издајством Саксонаца његових савезника — претвори у пораз, и код Ватерло-а, где су подбацили његови ђенерали Неј и Груши.

4. Епоха после Наполеона до 1875. год.

Ово- доба сгоји под силним утицајем прошле епохе. Основне идеје нису се измениле и важе и данас: постићи релативну надмоћност концентрисањем снага на пресудна места.

#) Уопште у,уређењу позадине и у старању за дотуривање потреба из позадине Наполеон развија необичан дар. Гигантни поход на Русију 1812. год. моћи ће се најбоље ценити када се узму у обзир дужине комуникацијских линија. Таква једна линија нпр. ишла је из основице у Лијон-у преко Алпа у долину реке По-а, после преко Беча, Кракове, Варшаве, Минска, Смоленска у Москву — све без железница и аутомобила.

У Далмацији ђенерал Мармон је обновио стари римски пут дуж целе Далмације. За аустријско време овај пут је опет пропао и данас постоје само делови.