Ratnik

Војсковођ Ж. Мишић 15

који ужива њену љубав, који има у својој команди угледа и аушоршпета и који своју трупу добро познаје.

Војвода Мишић умео је да задобпје љубав својих трупа, он је ванредно лепим и вештим опхођењем умео да изазове то осећање својих потчињених, које је гарантовало безграничну оданост и готовост да се под његовом командом жртвују. Кад год је било могуће, он је тражио додир са војницима и са трупом, интересовао се за њих, и свима могућим путевима «стављао им до знања, да их посматра, да се за њих стара и о њима води рачуна. Оваквим радом он је изазивао силно поверење и необично велику љубав како војника тако и старешина, које је својим присуством или наредбама био у стању да припреми и одушеви за највеће подвиге.

Четвртог новембра 1914. године, на путу из села Гукоши за село Бољковце, обишао је око 3,30 часа по подне 2. пешадиски пук |. позива на положају Доњем Брду и у разговору «са официрима и обвезницима, који у маси беху из Прокупља, Куршумлије и околине, позиваше их на истрајност, пожртвовање и храброст,.. „којом су се“ како он тада рече, „моји земљаци топличани увек одликовали“... И чим командант армије изусти реч: „земљаци“, интересовање обвезника за његову личност појача се, и ту, још у његовом присуству, шапатом «од групе до групе беше објашњено и утврђено: да је то командант армије који с њима разговара, да он стално живи у Прокупљу, да се тамо настанио само стога, што топличане јако воли и што и сам води порекло из Топлице и томе слично.

Оваквим и сличним разговорима покојнога Мишића са војницима у више сам прилика присуствовао и увек запажао, да је он знао читати душу наших војника и да је, користећи се том особином, умео са њима и да отпочне и да води такве разговоре, којима би их најпре јако заинтересовао, а по том успео да их очара, да их тако рећи хипнотише и да им необјашњивом лакоћом натури своје мисли и осећање. Он је био прави вођ наоружаних народних маса, чији је углед међу потчињенима био нека врста неодољивог утицаја на њих, утицаја, који је био тако силан, да им је не само одувимао способност за ма какву непослушност, већ им још и душу испуњавао пошшовањем и дивљењем.

Војвода Мишић беше војсковођ способан да разуме човечје осећање; он је био психолог, који је, студирајући и упознавајући осећаје потчињених му трупа, био у стању да те «осећаје искористи у замишљеној или већ отпочетој операцији. "Он је савршено познавао природу људску уопште узев, а карактерна својства наше расе напосе. Имао је природног дара да схвати душу војника, тог најважнијег чиниоца борбе, да осети сву колебљивост и малаксалост његове смелости, у