Ratnik, 01. 06. 1922., S. 83

Примена рефлектора 73

3) Маскирање се постиже на тај начин, што се светлосни зраци управе у сусрет или под извесним углом ка снопу светлосних зракова непријатељског рефлектора, чиме се постиже, да дејство последњег или ослаби или се чак и паралише.

Да рефлектор уопште одговара свима угловима тактичке употребе, потребно је:

1) да има два пара телефона, један са краћим каблом за везу рефлектора са местом где су кола, и други у дужини до 4 километра, за везу рефлектора са осматрачем који се шаље у напред.

2) да има угломере и планштете са планом земљишта, како би се светлост могла управити брзо у одређеном правцу.

3) да има приборе да рефлектор подигне за два до пет метара над земљом.

4) да има лаке челичне штитове, да по потреби заклоне лампу и послугу од зрна шрапнела и парчади граната.

5) да је сам апарат лако покретљив у циљу покрета рефлектора а да мотор са динамо-машином остане на месту, наравно да у том случају треба имати изолованог спроводника (кабла) у дужини до 1000 метара.

6) Рефлектор треба обезбедити против дејства непријатељеве ватре, што се постиже постављањем његовим позади грудобрана и употребом горива за мотор без дима.

т) Рефлектор треба да ради без великог шума.

За један утврђени логор треба да има за сваки сектор бар по два (2) рефлектора. Ако неће сви одсеци бити једновремено нападнути, онда се овај број може смањити.

Од каквога је пак великога тактичкога значаја примена рефлектора у пољској војни, навешћемо ова два поучна примера:

При одбрани Београда 1915. год, када се Аустријанци решише на велику офанзиву преко Саве и Дунава, наши су рефлектори са положаја око Београда осветљавали врло добро леву обалу Саве и Дунава, те се лако могло осматрати свако кретање аустријских трупа. Но кад је у првој фази оне страшне епизоде артиљеријске ватре и дејства из аероплана од 23. септембра и оно мало наших рефлектора уништено, онда је команда Одбране Београда била у потпуној неизвесности, јер се више ноћу није могло пратити кретање и развијање непријатеља преко Саве и Дунава, пошто није било више средстава и начина за осветљавање супротних обала Савеи Дунава. Шта значи овај мрак у погледу тактичке неизвесности, лако је појмити, чим споменемо да су аустријске и немачке трупе већ идуће прве ноћи у великом маху прешле Саву и Дунав.