Ratnik, 01. 06. 1922., S. 91

Санитетско искуство ратова 81

По оваквој схеми организована, — дивизијска санитетска етапа би личила на један велики и добро уређен друмски жонак, у коме би сви пролазници добили и осетили максимум оне помоћи, коју им ова етапа дугује.

Пољска болница.

Пут од предњих санитетских етапа па до сталних и резервних војних болница може бити и дугачак, и заморан, и беспутан. За време путовања рањеника могу бити теже елементарне непогоде и безброј још других ратних неприлика. Без одмарања, без конаковања и етаповања, у свима тим случајима пренос рањеника до позадинских болница је немогућ. Ради олакшања путовања, у интересу рационалнијег транспортовања рањеника са бојишта у позадину, дуж пута постоје друмско-санитетски конаци, то су пољске болнице.

Улога је, према томе, последњих јасна: оне су конаци, свратишта и преноћишта, поређана дуж пута за позадинске болнице. Оне имају задатак, да прихвате и приме рањенике ва кратковремен боравак и да их потом првом приликом евакуишу даље, дубље у позадину на лечење. Као што се види, и пољске болнице, као и остале предње војишне санитетске етапе, служе једном истом принципу: евакуацији и уклањању рањеника са војишта. И оне доприносе и припомажу евакуисању рањеника, а не лечењу. Али, поред ове редовне улоге, бивају и изузетне. У случају појаве заразе, пољске болнице имају другу, супротну улогу: оне престају да евакуишу, већ само лече.

Пољске болнице су природне и прве баријере свима заразама, које букну на фронту. Ако пуковски санитети брзо и енергично издвоје и изолују прве случајеве заразе у пуку и ако ови не оду дубље у земљу, у села и градове, већ их пољске болнице задрже и закључају код себе, — онда је учињено све, што модерно наше знање учи о спречавању заразе.

За постигнуће тог двојаког и важног задатка, — кад се има посла само са рањеницима и кад избије зараза, — пољ-

ске болнице морају имати и одговарајуће уређење и средства. Због овакве двојаке улоге пољских болница, оне морају имати и двојаку спрему: једну за случај кад нема заразе, другу у случају епидемије. У доба, када нема заразе, када се има посла само са рањеницима, њима су потребна мања средства. У случају појаве заразе, та се средства имају одмах појачати, пољске болнице се имају ремобилисати и претшворити у колонију од заразних и изолационих барака и шатора.

Последње. се може постићи само на један начин: ако се у миру спреми и у слагалиштима чува сав онај материјал из

Ратник, св, УП, 1922. 6