Ratnik

134 РАТНИК

ђена за овај посао, већ је завршила свој рад. Све у парламенту заступљене странке поднеле су засебне своје предлоге, па и најпозванији војни органи (начелник гл. ђштаба и оба командујућа ђенерала) нису се могли сложити, него су поднели два засебна предлога. Разни су предлози ови:

Социјалдемократе траже потпуно разоружање и установљење грађанске резервне полиције од 6000 људи највише.

Грађанска левица (радикали) траже укупно „мобилну војску“ од 30.000 људи (18 батаљона, 2 коњ. пука и 2 арт. пука); годишњи контингенат 3000 људи; добровољну службу и доста велику војничку плату (4 данске круне дневно, око 6'љ франака). Марински штаб и ђенералштаб, главне команде (армијске) и телесна гарда имају се укинути.

Левица (сељачка странка) тражи мобилизацијску војску од 67.000, са годишњим контингентом од 6700 људи. Предлаже снажно појачање артиљерије и техничке трупе.

Пошто ова странка са десницом чини већину, лако је могућно, да ће дефинитивно војно устројство у главном имати ово обележје: мирнодопска јачина изнела би: 30 батаљона, 8 митр. чета, 9 ескадр., 42 батерије, 2 пион. чете и 4 чете за везу.

Конзервативна страна захтева годишњи контигенат. 10.000 људи, мобилизац. војску 100.000. Тражи потпуно извођење опште војне обвезе, па да и они, који нису примљени у борачке јединице, прођу бар кроз двомесечну обуку.

Начелник гл. ђштаба тражи годишњу јачину 11.000 људи, ратну 119.000, а оба командујућа ђенерала 13.000, односно 150.000.

Предлог левице не би проузроковао веће издатке, јер одржава у главном досадању јачину. Сем тога главнина војске имала би се са острвља пренети ни копно, што противничке странке називају да „то није неутрално.“ Левица међутим подноси за то ову мотивацију: „Надмоћ на мору оних земаља које су позване да изврше евентуалне принудне мере савеза, као и могућност за њих да за кратко време добију превласт у данским водама, чине непотребним.да се главни део земаљске одбране држи на Зеланду (острвљу).“

Командујући ђенерали наводе: „У Немачкој су изгледи за опорављење већи него у Русији. Версаљски уговор јој је, истина, наложио јака ограничења, али остварење тога треба осигурати. Француска ће у то уложити сву снагу, али сама за се није дорасла том задатку. Сем тога не зна се, да ли ће ко од бивших савезника потпомагати њу у томе,“

Начелник гл. ђштаба вели: „Старе националне супрот-