Ratnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 143

рђавог времена, снега, напад мораде бити одложен за 10 дана, а са сваким изгубљеним даном умањивале су се шансе успеха. Сем тога два ландверска дезертера одаше, вели, и нападни план. При свем том Французи не могаху извести нужне одбранбене мере. У прва три дана, успеси 3. и 18. активног и 7. резервног корпуса беху велики. Да тада беху дошле обећане резерве, вели Кронпринц, Верден би био освојен. На несрећу, трупе, којима смо располагали, беху на крају својих снага. Време беше гадно и Црвени Крст не могаше указивати Слаговремену помоћ“.

Одмах на крају истог става немачки престолонаследник се поправља и вели:

„Умор наших јуришних трупа после овог огромног војничког подвига и недостајање резерви, о којшма сам говорио, беху узроци који нас примораше да се одрекнемо плодова наше победе“.

После тога, када је прешао моменат изненађења, немачки престолонаследник вели да је чинио представке да се напад обустави, али да његов тадањи начелник штаба не беше тог. мишљења и да се због тога напад и продужио. Поводом тога он и изрично каже ово:

„Остајући упорно при нападу, врло скупом у људству и материјалу, који је био осуђен на неуспех од тренутка када не могаде бити остварено обећање залагања резерава, врховна је команда дала доказа више о својој тврдоглавости него ли о општем војничком смислу“.

Доцније је он, када је ситуација постала критичном, лично отишао до цара и тражио да се обуставе напади, на што је овај и пристао. Потом су дошли смена Фалкенхајна, Хинденбургов долазак у врховну команду и обустављање напада на Верден.

Истина, мора се рећи да је и ова престолонаследникова интервенција дошла и сувише доцкан — шест месеци након тренутка, од којег он сам вели да је био ишчезао моменат изненађења и смисао за продужење напада.

У доцнијим периодима рата, кронпринц вели да је увиђао и са своје стране указивао на потребу, да се тражи излаза у решењу којим би се добио ранији завршетак рата, па макар то било и по цену уступања већег дела Елзаса и Лотрингије. И у томе, као и у другим важним питањима, његов је глас слабо слушан. Он се сам о томе овако изражава:

„Нико ми у осталом и не затражи моје мишљење о свима овим преважним питањима,“ „5

За Лудендорфа вели да је војничка личност првог реда,

од необично велике радљивости и активности, које су га