Ratnik

146 РАТНИК

би сваки могао сам сазнати, шта државна заједница у војном погледу од њега тражи, које обавезе према њој и каква права има. Стога књижица обухвата ова главна питања, детаљисана у 60 глава: Војна дужност појединца, опште одредбе, служба у кадру, у позивима и последњој одбрани; дужности у имовном погледу; прирези за ремонтски фонд и за нарочите војне потребе; рекрутовање (комисије и т. д.)

Писац је свој задатак успешно решио и стога је његово делце за препоруку свима обвезницима, па ће се њиме моћи корисно послужити и официри и подофицири. — Има ова књижица још једну добру страну: што је њоме олакшан посао управним и војним властима, које сад често имају да решавају неупутне, непотпуне или погрешно упућене молбе

и жалбе. М.

Ратна ситуација у јесен 1918, —- Зашто могасмо даље ратовати Одговор на спис Адолфа Кестера. — Од ђенерала фон Кула. (Оеп. у. Кић!: Пле Кперзјаве пп Негбз! 1918.) Издање О. 0. р. Уепар, Вешп, М 9, Рогадатег 5аззе 22 6., 1922.

Др. Адолф Кестер (КОзјег) издао је књигу „Да ли смо могли даље ратовати у јесен 19182“, која је тенденциозно написана, те су јој се стога поткрале многе нетачности, као што то доказује ђенерал Кул у свом објављеном одговору а у књизи, чији наслов горе исписасмо. Интересантно је, да је Кестерова књига издата државним срествима и раздавана на све стране.

Ради побијања Кестерових лажних закључака ђенерал Кул пропраћа редом све факторе који су могли утицати на отпорну снагу Немаца. Он доказује да је главни али не и једини узрок сломијеног отпора у убијању воље за борбом вршеном систематски у дубокој позадини; револуција је довршила дезорганизацију. Ометена је попуна празнине, проузроковане не само ратним губитцима него и избегавањем дужности. И муниције и оружја сваке врсте још је било преко потребе. — Кестер наводи Лудендорфову изјаву да „смо у новембру 1918. још могли продужити рат. са надом на победу“, коју он назива легендом. Међутим врховна команда је у седници 14. авг. 1918. изјавила, да је рат изгубљен. То Лудендорф још једном изрично потврђује у својој књизи „Ратоводство и политика“ (стр. 223.). Јасно је, да је при даљем отпору могло бити речи само о томе, да се предупреди тоатлни слом и да се постигне што мање штетан завршетак рата. „А за толико су још достизале наше снаге“, вели Кул.