Ratnik, 01. 07. 1922., S. 47

МАРШАЛ ФРАНШЕ Д'ЕПЕРЕ 41

од 4 дивизије које не добијају појачања. Италијани имају 24 солидна батаљона чија је употреба нешто мало компромитована њиховим политичким циљевима у будућности у логледу на Арбанију. Сви наши савезници још имају успомену свађа које су се дешавале за време ђенерала Сараја, и општа им ситуација да се поврате из својих предрасуда. Међутим методична акција ђенерала Гијоме имала је већ добрих дејстава. Он је повратио француску армију која броји 8 дивизија ефектива,' ако не комплетних бар довољних; створио је резерве и повратио живот у савезничким контингентима већ одавно уваљеним у позицијски рат. Франше д' Епере се користи овим повољним условима и труди се да их још побољша. Његов се лични утицај осећа код свију старешина француских и савезничких и он им намеће веру у успех.

Послате инструкције из Париза Источној Војсци означавају улогу чисто нападну. Али није још реч о великој стратегијској операцији. Ову треба спремити детаљним акцијама методичког интензитета. Ђенерал Гијома је већ мислио на офанзиву која би крунисала прве покушаје Источне Војске. Али он види главни напор у долини Вардара, што чини незгоду да се нападне на фронту један од сектора, где се непријатељ најбоље спремио да напад дочека и где има најлакше комуникације са позадином. Јер велика стратегијска артерија тог краја то је жељезничка пруга вардарском и моравском долином, од Солуна до Београда преко Ђевђелије и Ниша. Ову идеју међутим ђенерал Гијома развијаше још у извештају од 19. јула 1918. г.

Темпераменат, у исти мах опрезан и жесток, Франше д' Епереа поправиће што су погледи из Париза и Версаља и његовог претходника имали недовољног. Он је помогнут једном изненадном случајном околношћу. Мало времена после његовог доласка један му официр за везу са српском војском јави да су официри принца Александра били подстакнути успехом што су Грци постигли неколико недеља пре тога на Серка ди Леген: у једном тешком сектору грчке трупе су заузеле готово без губитака бугарске положаје и ту се одржале без напора. Срби кажу да хоће да нападају у важнијем масиву на Добром Пољу. Али већ се мислило на једну офанзиву у оном крају. Још од 1916. г. ђенерал Сарај је предвиђао једног тренутка један напор српске војске у северном правцу са тежњом на меридијан Водена (који је нешто мало близу оног Доброг Поља). Срби 1917., предвиђајући, одбили су да раде у овом правцу. Идеја д' Епереа је да им понуди помоћ од две француске дивизије да пробију фронт те да сломе „краставу кору“ по његовом живописном изразу, па да их после баци напред за експлоатацију кроз планински крај.