Ratnik
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 169
рену 26. септембра изјутра, писац, пошто је навео податке за процену, доноси закључак о важности крила и положаја и на њима појединих тачака, износећи уједно вероватан циљ непријатељевог рада у овој фази. Најзад у процени ситуације писац износи и суштину задатка одбране која је лежала у томе да се авизираним појачањима (2 пешад. пука и2 дивизиона) створи време „или за груписање на Дедињу ради извршења контра-напада, ако то у опште буде могуће, или за поседање торлачких положаја, ако се до њиховог доласка, што је било врло вероватно, не буду могли одржати Велики Врачар и Дедиње“.
Затим тактичка расматања за парирање разних случајева напада и онда распоред трупа, њихова јачина и најзад опис „догађаја.
До подне није било борбе. Аустријанци у Душановој улици не показују ни знака живота „докле год их није отргло из летаргије једно немачко одељење, које овога јутра бејаше дошло са Топчидерског брда и прво истакло своју заставу на краљевском дворцу“. Тек тада напустише своје барикаде. (Испореди опис по подацима аустр. ђенералштаба „Заузеће Београда 1915. год.“, Ратник св. за март стр. 73., 74. и 75.)
На Кнежевачким кречанама један батаљон 15 пука |. позива послат у насилно рекогносцирање био је одбивен.
У подне артиљерија почиње да бије Дедиње, најпре лагано а по том све јаче. Види се да је сад Дедиње објект главног напада. Одмах почиње пешад. напад. Аустријанци нападају Велики Врачар и Пашину чесму а Немци Дедиње. Напад Аустријанаца пред вече, после јаких пешад. бораба беше одбијен. Али Немци избију на Дедиње. Наша енглеска батерија са Вратница згодно их дохвати и наше трупе, прибравши се одмах преотму Дедиње и врате ситуацију каква је била до подне. Ноћ прекиде борбу. Појачања са нишавског војишта почињу да стижу. Преко ноћ једна цела аустријска дивизија понова предузе напад на В. Врачар и Пашину чесму, али понова бива одбијен. Немци извршише два снажна напада на Дедиње, оба без успеха.
27. септембра Немци понове напад на Дедиње, са јачим снагама и уз садејство јаче артиљерије највећих калибара. Овог пута они га и заузму, изишав пешадијом на празне положаје, које је наша пешадија у нереду напустила. И овог пута енглеска батерија понови своју ватру, али сада више наше трупе не беху у стању да се прикупе и понова преотму Дедиње, пошто одступаху у нереду ка Мокром Лугу.
Панично бегство са Дедиња и напад Немаца писац је врло лепо описао.