Ratnik

174 РАТНИК

Армија ђенерала Кевеша била је распоређена на десном крилу са задатком, да изврши прелаз код Београда (из правца Земун-Панчево) Обреновца и Купинова, са истуреним крајњим десним крилом на Дрини око Бјељине (бригаде ђенералмајора Штрајта) и 62. дивизијом око Вишгграда.

Галвицова армија пак распоређена је у Банату са задатком, да изврши прелаз код Смедерева-Костолца имајући у главном правац Моравску долину.

Према томе ХМЛ. аустријског корпуса тамо није било и писац је требао да наведе, да је прелаз код самог Београда вршен од стране трупа УШ. ау„стријског корпуса са својом 59. пеш. дивизијом са источне стране и са ХХП. нем. корпусом (26., 43. и 44. див.) са западне стране“.

Потребно би било, да писац поново разгледа детаље вођених операција, упознавши се и са књигама: Штегемана, Фалкенхајна, Лудендорфа, као и са податцима бившег аустријског ђенералштаба, те да изврши потребну исправку своје књиге. — Београд, 1, августа 1922. — С поштовањем Феодор Живковић“.

Љубиша П. Борисављевић, мајор у пенсији: Пад Ловћена и капитулација Црне Горе о Божићу 1915. и Новој 1916. години. Београд 1920. Штампарија „Млада Србија“. Цена 4 динара.

У Светском рату црногорска је војска кооперисала са нашом војском борећи се за остварење народних идеала, за ослобођење и уједињење нашег племена.

Мајор г. Борисављевић у лепој намери и у циљу да се унесе што више светлости у братску заједничку акцију србијанско-црногорске војске за ослобођење 1915 — 1916. г. и скине "вео таме о паду Ловћена и капитулацији Црне Горе предао је, како у свом предговору од речи до речи каже, јавности ову књигу према забелешкама из дневника и неким званичним документима.

Писац се најбоље својим темпераментом и карактером види из ове књиге. Она га потпуно и јасно приказује. Све што је из свог дневника узимао, сва његова тумачења, резоновања, рефлексије, запажања која читаоцу у обиљу износи, све то заиста одаје писца онаквог какав је у његовој тако рећи природној позитури.

Према простору којим располажемо, узимајући најважније, ми ћемо покушати да укратко реконструишемо догађаје што их писац уз потребне и непотребне, излишне често појединости, анегдоте и др. у књизи на 64 страни износи.

У уводу нам се приказује општа ситуација србијанскодрногорске војске на обалама Јадранског мора, у Арбанији и Црној Гори пре Божића 1915. г. Ту су укратко, ради бољег оријентисања читалаца, побројани претходни важнији догафђаји, за тим су наведена имена главнијих команданата црно-