Ratnik

176 РАТНИК

носи често на први мах ситнице, но које лепо карактеришу оно што је главно.

Краљ Никола је стигао на Ловћен 29. децембра. Важно: је за оцену и познавање ових одлучних момената, судбоносних за даљи развој догађаја, како је текла сцена кад је краљ хтео, али му синови и остала свита не дадоше, да према потреби покаже одлучан, достојанствен гест. Ноћу 929-30. децембра са Цетиња је наређено повлачење. Све што: се мкслило, сањало, била је лаж; већ унапред спремљено и удешено, па се само имало извести. Догађаји ће се олако развијати, како је већ инсценирано.' Ето то је садржај првог одељка, у коме заиста читаоцу неке појединости фрапантно: у очи падају из свега што је се такоу судбоносним данима. дешавало.

Други је одељак повлачење. Ноћ између 31. децембра. 1915. и 1. јануара 1916. године. У непријатељским 'рукама : Кук, Штировник, Буковица, Ловћен. Аустријске трупе налазе: се испред Цетиња на Буковици и Ловћену. Ова је ноћ прошла на миру, без борбе. Ради бољег и јаснијег схватања какве су прилике биле у црногорској војсци навешћемо овај пишчев. став, који доста, управо много казује: „Осванула је нова 1916. година. Магла, мраз, зима, цича, снег. Кучко-братоношка бригада држи положаје изнад села Добрско, десно од. пута Цетиње—Ријека и лево од пута Белведере—Граница. Лево од Кучко-братоношке бригаде неки слабији делови Ријечко-лешанске бригаде. Бригада командира Рајчевића, зетска, не држи положаје који су јој одређени. Десно од нас треба да је которски одред дивизијара Митра Мартиновића, са којим немамо везе“.

Непријатељ са Буковице и Ловћена упутио је главним друмовима патроле ка Цетињу и даље да ухвате додир с непријатељем „са специјалним задатком — наређењем“. Било је случајева, све ово писац тврди, да су се наши — Црногорци и Аустријанци руковали и зближавали једни другима. Здравили су се и руковали Црногорци на простору између положаја које држе Кучи и Братоножићи и Цетиња, Буковице, Ловћена, Његуша и даље. Кучи и Братоножићи ово нису чинили. Тишина. Не чује се ни пуцањ.

Од новоодређеног команданта свих заштитничких одељења, дивизијара сердара Јанка Вукотића, из Подгорице 1. јануара 1916. г. добивена је ова депеша:

Команданту Ловћенског одреда бригадиру Луки Гојнићу Ријека — Добрско село