Ratnik

ОЦЕНЕИМИ ПРИКАЗИ 165

Маћедонији да доврше избацивање турске војске из борбе, али политика им је заповеднички налагала Солун као мету. Турци, у суседним областима били су тучени од Грка у крвавој битци код Јениџе, и они су најзад, угрожени обухватом, капитулирали 7. новембра. Тога дана уђоше Грци у Солун на челу са српском коњицом, док су се Бугари тад још налазили удаљени најмање за читаву ета (дан хода). Заузеће Солуна изазива тешкоће између Грка и Бугара. Они први тражили су Солун за себе, а Бугари су га такође хтели имати, да би га после уступили Аустрији, што нам је разумљиво ако имамо у виду одредбе тајног уговора о којем говорах“.

„Тад Бугари нису могли остварити своје аспирације. Највећи део њихових снага био је пред Чаталџом и Једреном, где су у осталом били врло потребити за врло знатном помоћи српских трупа. Опсадна војска је, као што знамо, бројала 50.000 Бугара и 40.000 Срба. У Бугарској се међутим убрзо показа неприкривено непријатељство против Срба и Грка. Првих недеља јуна 1912. краљ Фердинанд концентриса своју војску пред линијом коју држаху Срби и Грци на левој обали Вардара. Ноћу између 29. и 30. јуна (по новом) Бугари су издајнички напали своје малопређашње савезнике и одмах добише суве батине. Овај акт издајства био је лично дело Фердинандово. Али он је на то био нагнан Аустријом. За то постоје непобишни докази. Ипак Аустрија није остварила своју намеру коју је имала, да отворено стане на страну Бугарске, и то из страха од Европског рата, — који у ствари ни она ни Немачка не помишљаху избећи, — а и због тога, што њен друг у Тројном савезу (Италија) одби признати, да има обвезу оружане интервечције у случају намераване агресије противу Србије. Ваљало је чекати другу прилику“.

„Ова се указа 28. јуна 1914. у сарајевској драми. Убица је био Србин, али Србин из Босне. Ипак је само београдска влада била чињена одговорном за атентат. Није потребно навести понижавајући ултиматум упућен Србији, који јој није оставио више од 48 часова да се потчини неговим захтевима убитачним за њено достојанство“.

— За време овог говора ушао је у дворану г. Венизелос Председник, пошто је ђенерал де Лакроа довршио свој говор замоли присутне да може поздравити великог грчког државника, чије је место било неизоставно на једном свечаном збору, који се даје у част Србије. „Ви знате, да није до њега стало што није Грчка заузела своје место, које су јој одредили били њени интереси и њена обавеза: на страни свог балканског савезника у тренутку кад је Бугарска, скинув образину, стала на страну централних сила“.