Ratnik

ПРЕРГЉЕДНЧАСОПИСА 183

је било: 74 батаљона. (У пешадијским пуковима повећан је број сапера и образована су батаљонска саперска одељења). Поред тога формиране. су чете бацача пламена и чете ватрогасаца. |

"Минерских чета било је у мају 1915. год. 21, а при крају рата 9 батаљона са укупно 30 чета и 23 самосталне чете. Поред тога су за минерску службу образовани 'водови моториста са нарочитом службом бушења.

Телеграфских чета било је у мају 1915. год. свега 24; оне су биле додељене армијским корпусима, коњичким дивизијама, армијама и врховној команди. Телефонску службу у пешадијским дивизијама отправљале су телефонске секције, које су биле саставни део дивизијске саперске чете. Почетком 1918. год. спојене су телефонска и телеграфска служба а при крају рата имали су корпуси и дивизије по једну и армије по две телеграфске чете. Слично је повећан и број радиотелеграфских секција, тако да је при крају рата сваки корпус, свака армија и свака коњичка дивизија имала своју секцију.

Понтонирских чета било је у мају 1915. год. 12 а при крају рата 24.

Жељезничких чета мобилисано је 13. Овај број је повећан у току рата на 16. Поред тога су образоване за Дековил пруге 9 чета и за жичане жељезнице 6 чета.

Од специјалиста постојале су почетком рата само фотоелектричке и телефотографске секције. Број ових секција је у току рата знатно повећан (на 33). Поред тога је установљена нарочита служба електричка и служба за снабдевање водом.

Укупно бројно стање инжињерије у октобру 1918, год. изнело је 170.000 људи, коме броју треба још додати 100.000 војних радника.

„О графичком решењу неких проблема реглаже, од Ђузепа Ђанија артиљеријског мајора. — Уплив уздужне напетости на попречни отпор артиљеријске цеви, од инж. Ђузепа Маскаручија артиљеријског потпуковника (крај). — Студија о статичној равнотежи великих цилиндричних резервоара за воду, од Ернеста Франчезија инжињерског потпуковника. — Раздичности: Привремено правило за ратну службу француске артиљерије. Пренос механичке енергије помоћу вибрација. — Белешке. — Библиографија“.

Свеска га септембар 1921. године: „Златна медаља за војничку храброст. — Обалски телеметри, од Шипиона Брачиаминија, ђенерала. — Проблем одбране обала после великог рата од Анђела Гвидетија, инжињерског пуковника“.

Искуство последњег рата налаже обнову целог система одбране обала. Пре рата се сматрало, да се обале најбоље