Ratnik

154 РАТНИК

бране офанзивом, због чега је била предвиђена употреба јаке флоте. Ова се држала спремна у нарочитим базама, у дефанзивним и стратегијским центрима. Ове базе су биле заштићене великим бројем батерија хаубица великог калибра (240—420), неколиким батеријама топова великог калибра (305—400) и средњег калибра (120—152). Поред тога биле су им додате торпедњаче и подморнице, а цела је база била према копну Заштићена једним нарочитим копненим фронтом.

Последњи рат је доказао, да су и најјаче поморске снаге у немогућности да спрече бомбардовање обала од стране непријатељске флоте (3. новембра 1914. Уагтпошћ, 13. децембра 1914. Зсагђогоцећ и НагНероо!, 24. маја 1915. Апсопа 1 Кит). Да су Енглези, Италијани и т. д. хтели да ово бомбардовање својих обала од стране непријатељских снага спрече, они су морали изложити своју флоту евентуалним губитцима, што је могло. погоршати њихову поморску стратегијску ситуацију.

На флоту се дакле при одбрани обала не може рачунати, због чега је потребно да се одбрана обала, које треба заштитити, оснује на ланцу малих батерија моћних обалских оруђа (топова и хаубица од 305, топова од 152—244 и мањих). Батерије треба да су распоређене са интервалима од 15—18 кМ., рашчлањене на поједине топовске ампласмане и потпуно сакривене у терену. Ако је могуће могу се употребити и батерије на жељезничким возовима (које су у осталом за време рата од стране Италијана већ употребљене за одбрану обала Јадранског Мора).

Слично се могу заштитити и поједине базе морнарице и стратегијско важне тачке. Нарочито фронт према копну је по"требан само онда, ако се дотичне базе (тачке) налазе у близини границе на копну.

„Различности. Рефлектори за време рата у Француској. Електрификација италијанских жељезница“.

Електрификација италијанских жељезница отпочела је у велико. У мају 1920. год. ступио је на снагу нов програм за електрификацију жељезница који предвиђа извршење у току од 10 година за укупно 4470 км. пруга. Досада је већ електрификовано 829 км, а 240 км. су у раду. Италија ће дакле до 1930. год. имати више од 50% своје жељезничке мреже са електричним погоном (не рачунајући интерурбане трамваје). Ова мрежа обухватиће целу Италију са овим најважнијим пругама: Трст — Падова—Болоња—Фиренце—Рим—НапуљПаола; Бренер—Болцано—Верона; Падова – Милан—ТуринМодане; Милан — Парма — Болоња — Анкона — Пескара — Рим; Фаенца—Фиренце—Паза—Торин; Ђенова—Вентимиља. Хидроелектрични центри пројектовани су код Сондриа, Модана (испод