Ratnik, 01. 10. 1922., S. 45

ПРВОГ_ДАНА КУМАНОВСКЕ БИТКЕ КОД ДУНАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ | и П ПОЗИВА

На Куманову је 10. и 11. октобра 1912. године ! српска армија тукла и савршено разбила турску Вардарску армију, а потом једним само налетом овладала целим сливом Вардара. Катастрофални пораз Турака код Куманова није само наш реванш за Косово, које је после 523 године на један заиста бриљантан начин потпуно освећено; тај пораз вековног непријатеља огромна је наша тековина у сваком, а нарочито моралном погледу, јер непосредно после ове наше победе углед мале Србије високо је на европским теразијама одскочио, морал наших трупа до највећег се степена подигао, а слава српског оружја широм целога света се пронела... Кумановска битка је прва наша победа, она је у истини камен темељац оне величанствене палате, сазидане од наших дивних успеха из следујућих ратова: са Бугарима 1913., а са Аустро-Маџарима, Немцима и Бугарима од 1914. до 1918. године. Кумановска битка је дика и понос српскога народа...

Та величанствена битка трајала је два дана, али је први дан, дакле 19. октобар, по моме мишљењу знатно иншересаншнији од другог дана битке. А ево разлога, који ме одржавају у том мишљењу и веровању. Пре свега, први дан битке је за нашу страну био савршено неочекиван сукоб, изазван од стране Гурака, који су Џо плану команданта њихове Вардарске армије јаким снагама напали на нашу | армију, у тежњи да је потуку пре но што би се она сјединила са Пи И! армијом. Затим, видимо да се првога дана битке на нашој страни ангажују само две крилне дивизије из прве линије, ! армије (Дунавска ! познва и Моравска ! позива), а код једне од њих (Дунавска дивизија | позива), услед огорчених напада знатно јаких непријатељских снага, напада који су одавали намеру за обухватом нашег крајњег левог крила долази чак и до озбиљне кризе, па ипак команданти суседних дивизија задовољавају се улогом посматраоца и у акцију уводе своје трупе тек сутрадан, по добијању изричног наређења команданта армије. Најзад, првог дана битке испољена је: чврстина,