Ratnik

+ РАТНИК

повести, прибележени у даном тренутку, дакле непосредно по завршеној употреби телефона, на лицу места и то од службених функционара, који су у разговору учествовали, или од стране њихових непосредно потчињених, — не само да су пуноважан већ и драгоцен историјски докуменат, којим се у највише прилика може да објасни много што-шта, што се из писмених заповести, релација, операцијских дневника и других докумената апсолушно не може да види.

Ево једног примера: 17. новембра 1914. год. у 17.15 часова начелник штаба ! армије, пуковник Хаџић, објашњава телефоном помоћнику шефа штаба Врховне команде пуковнику Ж. Павловићу повољно стање на фронту ! армије, па му са извесном радошћу нарочито напомиње, да се код наших трупа осећа знатна промена у осећању и расположењу. Пуковник Павловић на то одговара: „Не дајем ја, г. пуковниче, за то ништа. Све зло долази од геџе и ја му више не верујем“

И зар овај телефонски разговор, нотиран истога дана | И непосредно по завршеном говору мојом руком, дакле руком ондашњег помоћника шефа штаба |. армије, не представља један драгоцен историјски докуменат, за оцену духа којим је био запојен непосредно пред почетак офанзиве помоћник начелника штаба Врховне команде, као и за оцену правилности схватања стварне ситуације на фронту наше војске — са његове стране 2

3. Мишљење, да. се. тачност телефонских разговора не може ничим да утврди одаје велику необавештеност. Писац „Колубарске битке“ заборавља, да се телефонски разговори у рату у, највише прилика воде пред сведоцима, као и то, да се ти разговори не само у телефонским централама и контролним телефонским станицама, већ и на отвореној линији могу и хватати и бележити. Још нешто, г. ђенерал се позива на ратни архив, који се у Историјском одељењу Главног Њенералштаба чува, не знајући да се у том архиву налазе и бележници свих важнијих телефонских разговора, извештаја и наређења, вођених у ђенералштабу |. армије у току свих њених операција, 1914. и 1915. год, па настаје питање, да ли г. Ђенерал ове бележнике сматра као саставни део ратног архива 1. армије, или можда налази, да би их као „непотребне“ и „излишне“ требало из архива избацити, или уништити 2...

4. Све телефонске разговоре, које сам у мојој студији навео, бележио сам лично истих дана када су вођени, а на основи или онога што сам стојећи поред шелефона чуо, или на основи обавештења добијених непосредно од команданта армије или од шефа његовога штаба.

Да је ово апсолутно тачно и да ја нисам измишљао ове