Ratnik

30 РАТНИК

исти вејвода својом армијом у добијеној битци дао заиста знатно више од осталих наших армија, зар није очевидно, да су легенду о заслугама Мишића у новембру 1914. године створили не поштоваоци Војводини (како то писац расправе о којој је овде реч приказује), већ сами догађаји, сама његова дела својом грандиозношћу, јачином и сјајем 2

У поратној литератури великих народа (на пр. код у Француза, Италијана, Немаца па чак и Енглеза) свакодневни су примери, да научници, књижевници, чланови академија наука иу опште интелектуалци, стварају „легендарне народне вође“ и „прослављене ђенерале и маршале“ од сасвим обичних ђенерала, од сасвим просечних дивизијских, корпусних и армијских команданата. А наш једини „бесмртник“— у униформи, устаје да обара постојећу већ легенду о величини и заслугама прослављеног војсковође Мишића, легенду коју су створила његова славна дела својом силином и величином!

У место да први отпочне и поведе такву акцију, да успомене на наше велике војсковође, којима припада дуг нашег пијетета, и сећања на њихова величанствена дела историјске вредности живе у народу свих наших покрајина док је земље и века, на дику и понос садањих, а ради подизања духа по- д тоњих нараштаја, — он покушава да умањи стварни сјај и величину народног вође Мишића и да окрњи његова светла дела, — и то, како сам признаје, све из бојазни да легенда о војводи Мишићу не умањи заслуге и величину војводе Путника!... Међутим, напред изложено показује, да је овај покушај унапред осуђен на смрт, јер се стварни историјски догађаји, / колосални и величанствени по значају, резултатима, силини им јачини својој, — не могу пером оборити.

~ За величину пак славнога и заслужног војводе Путника није требало страховати.

Српски народ је био срећан, да у најсудбоноснијим догађајима своје најновије историје, при увећавању уже отаџбине, губљењу државе и слободе, као и при остварењу снова свенародног уједињења, да има на челу своје славне војске, на челу армија и дивизија легендарне и велике војсковође. Једни су се прославили у Турскоме, а други у Бугарскоме рату, једни су се нарочито истакли у овоме, а други у ономе периоду Светскога рата. И када минули догађаји и рад свих личности, које су у њима учествовале, буду доцније од следећих нараштаја свестрано и непристрастно процењивани и