Ratnik, 01. 12. 1922., S. 46
40 РАТНИК затим од Гостивара Кичеву и Битољу, најзад од Прилипа Битољу.
Прва армија (војвода Мишић) била је крајње лево крило према Аустро-Немцима који су тада већ били гссподари Санџака. Дринска дивизија 1! позива, која је била на маршу за Рожај (преко Жљеба) са задатком да помогне црногорске трупе и да затвори правце од Сјенице и Новог Пазара, тек је била на линији Брезник—Пећ. Дунавска дивизија И позива и Ужички одред држали су линију Чечево—Перим (к. 1350) — Клина.
Трупе команде Одбране Београда (ђенерал Живковић) између Девича и Чичавице, затварајући правац од Вучитрна.
Трећа армија (ђенерал Јуришић) држала је Чичавицу од
· 1211 до Јеливоде.
Друга армија (војвода Степановић) продужавала је овај фронт од к. 901 до Голоша са фронтом према Приштини.
Труше нових области (ђенерал Бојовић) биле су ешелониране од Голеша до Неродимке затварајући правац Липљан — Урошевац, имајући пред собом Коњичку дивизију, истакнуту до Ситнице, према Липљану.
Тимочка војска образовала је десно крило, од Неродимке до Коџа Балкана, затварајући правац од Качаника.
У новим областима, ГТризренски одред затворио је правац
од Тетова Призрену преко. Шар Планине; Арбански одред
затворио је правац Тетово– Гостивар—Дебар поседајући положај на Влајиници (85 км. сев. ист. од Дебра); Тешовски одред био .је на линији Веселчани—Калабак, између Битоља и Прилипа, држећи леву обалу Черне, а десну Ули ове реке браниле су француске трупе.
„Тих дана, под јаким притиском бугарских снага које су прешле Ситницу, распоред српске војске почео је да попушта. Непријатељев главни напор био је управљен противу трупа нових области, јер им је главни објект био историјска варош Призрен. На другом делу фронта, непријатељеви слаби делови прешли су само Ситницу; али највиша је одлука пала, јер је 25. новембра Врховна команда из Призрена издала налог свима трупама за одступање ка Јадранском мору.
Идеја водиља српског ђенералштаба да што брже избије на море, остављајући између српских трупа и њиховога непријатеља земљиште тешко пролазно, као и да осигура извршење реорганизације војске под заштитом слабих елсмената, који ће непријатељу затворити ове дебушеје. Требало је, дакле, извршити ове покрете најбрже могуће и на фронту широком према Скадру, Драчу и Елбасану. Позније акције војске одредиће се према ситуацији политичкој и војној.