Ratnik, 01. 12. 1922., S. 85

БОРБА АРТИЉЕРИЈЕ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ 19 важност истиче из неколико узрока. Средства њена су неисцрпна и неограничена, свуда и на сваком месту на земљи она се може створити. Количина артиљерије је међутим ограничена. Према томе, због несразмере у квантитету, ојачана пољска фортификација биће увек у стању да се одупре.

Развиће технике тако рећи подиже и оживљава пољску „фортификацију; за кратко време она се може иставити пред противника у довољној јачини. Напослетку због оаа горња разлога могућност је, да се њоме могу правити комбинације и вршити тактичко маневровање и по простору и по времену. Управо, код солидно обучене и технички снабдевене трупе, она је заиста прави покретни штит, који можемо побости испред себе кад и где год хоћемо. Због тих својстава и те гипкости она и заслужује сву пажњу у будућности. Иначе сама по себи и где су противници колико толико сразмерни, победа артиљерије је сигурна у најкраћем року.

Но ипак поред свега горњега постоји питање: чиме се "може сузбити и сломити артиљеријска моћ нападачева2 Ојачана фортификација, видели смо, може је знатно ублажити и то својство треба уважити и развијати. Али све је то пасиван посао. Нама је потребне средство да можемо сломити ватрени зид нападачеве артиљерије и кроз. овај са што мање штете провести нашу живу силу за напад. а

За ово нема другог срества до контра-артиљерије. Против олује морала се употребити олуја, против ватре — ватра, артиљерија против артиљерије. На калибар морало је се одговорити калибром, на хемију само хемијом и ничим више.

Кад са противничке стране полети оркан гвожђа и експлозива, увидело се, да ту нема друге силе да га заустави него још већи и јачи оркан са наше стране. Друге помоћи нема, него разнети извор олује и ватре, топовима запушити уста, страшне справе испревртати и затрпати. А све то се могло учинити само још јачом артиљеријом — техником.

Савезници увидеше одмах где је спас и дадоше се на посао. Одбацише све илузије и прегоше да надокнаде свој немар за време мира. Било је узалуд и бесмислено ослањати се више само на јуначке али голе груди руске, већ се морала стварати артиљерија. Није се више рачунало статистички колико је у којим ратовима трошено метака на топ, већ су се морала читава поља затрпавати експлозивом. Да би се народ и војска упозорили где је победа, на сваком метку написаше: „не штеди муницију“. Поред постојећих, основаше се безбројне фабрике муниције. Енглеска се претвори у огромну радионицу оружја. Радна снага је довођена са свих страна