Ratnik, 01. 12. 1922., S. 87

БОРБА АРТИЉЕРИЈЕ И ФОРТИФИКАЦИЈЕ 81

бију немачки, као и Немце 1918. да пробију савезнички фронт» Ту нису биле ни тврђаве ни форови већ просто питомо зе'мљиште са пољима и селима, па ипак нападачи не пробише.

Према томе, долази се до крајњег резултата да је артиљерија потпуно и коначно победила фортификацију и да се на артиљерију може одговорити само артиљеријом.

Развијајући ову све више и више до краја рата, савезници су били сигурни у успех, који су најзад и постигли.

#

Кад је овако констатована и очитована моћ и победа артиљерије, биће од интереса одговорити на питање: шта јој је дало толику моћ»

Код артиљерије није главно цев, затварач, коњ или што друго, већ је главно и битно она количина жутог експлозива у зрну, који се зове негде екразит, негде мелинит, шнајдерит, шимоза итд. и који јојје и дао ту страховиту моћ. Потребно је што више тог експлозива бацити на непријатеља, а да ли ће се он бацити из цеви, са авиона, минобацача ит,д., то је споредво.

Као што је познато, експлозиви су лабава хемијска једињења, која се распадају за необично кратко време производећи огромну количину гаса и топлоте. Њиховим саставом, израдом, испитивањем и усавршавањем бави се хемија. Хемија је та, која данас твори и ствара, која са механиком, физиком и математиком прикупља све више конце не света већ природе, — науке, чија је будућност. Природно је што се у невољи обратило на ове науке, да оне кажу против средство против нападачеве артиљерије. А добро је познат принцип тих једино истинских наука, принцип, на којем оне и почивају, па и одговор, који су нам оне морале дати: сила се савлађује само силом, т.ј. на ватру одговорити огњем итд.

Према томе, кад би се запитали, каква је и где је будућност артиљерије, морало би се одговорити: артиљерија се креће у знаку хемије, физике, механике и математике и за изглед њене даље будућности ове и питати.

Но при том никако не извести даљи погрешан закључак 0 излишности и смањеној улози војника при том. Ма колико била велика важност хемичара, ипак оно крајње и најважније — употреба артиљеријеу борби — остаје у руци војника. Ако се силна моћ артиљерије не употреби у оном времену и онако како то конкретна ситуација диктује, онда је сав напор узалудан, сав труд и експлозивна снага оде у ваздух. Ова употреба и крајња решења, кад и где треба окинути и изазвати ону силну нагомилану и збијену

РАТНИК, СВ. ХП. 1922. 6