Ratnik, 01. 01. 1923., S. 52

46 РАТНИК

буду добиле писмене налоге и упуте, то ће се сигурно за време њиховог избивања десити догађаји, који ће проузроковати промену тих наређења и упута или које могу успех подморница знатно олакшати и повећати. Тако се н. пр. може сазнати за нова непријатељска минска поља у пределима, У којима подморнице оперишу или за промену путева трговачких лађа. Надаље се могу подморницама на удаљеним местима саопштити промене властитих минских поља, као и сакупљена искуства подморница, које су се зато време вратиле у погледу непријатељеве обранбене организације.

Често ће бити могуће из. противникове радиографске кореспонденције разабрати, да је непријатељ коју подморницу опазио или открио. Оваке или сличне вести саопштаваће се подморницама у раније одређено време, у облику циркуларних депеша, на све вани се нзлазеће подморнице или само на поједине. У ову сврху мораће подморнице у то време да изроне на површину — те могу том приликом и саме предати за водство важне депеше, вести и искуства.

Наравно мора свака страна рачунати и са противничким педморницама на власитој обали. У овом случају биће задаћа властитих сигналњих станица и ведета, да опажену подморвицу телеграфом, телефоном или радиографски што пре најближој радиостаници саопште, а њена ће бити дужност да о томе највећом енергијом обавести и упозори све властише ратне и трговачке лађе и да диригује на сумњиво место одреде за прогањање подморница. .

Употреба ргдиотелеграфије у подморничком рату или у борби против подморница била је и код антанте као и код централних власта веома проширена. Након проглашења подморничког рата са стране Немаца, организовала је антанта нарочиту службу за очување од подморница. Свака вест о опаженој подморници била је сместа саопштена најближој радиостаници са тачном ознаком времена, географске ширине и дуљине. Овим поступком су пак често и немачке подморнице саме могле сазнати, да су опажене. Немачке подморнице водиле су радиокореспонденцију са својим базама до 1000 морских миља (1852 км.) удаљености; тако су немачке подморнице у Средоземном мору готово сваку ноћ кореспондирале са њиховим командним бродом „Агкопа“ (Аркона) и после „Вигла“' (Руђа), који је "лежао у ушћу реке ЕМС (немачо-холандска граница). На овај начин биле су немачке подморнице у Средоземном мору обавештаване о кретању бродова.и евентуалних транспората трупа.

У ратно доба мора се увек рачунати са већим или мањим подхватима непријатеља против властите обале. Мањи подхвати могу бити управљени против! сигналних станица, жељезничких пруга, тунела, светионика и т.д. или се могу састо-