Ratnik, 01. 01. 1923., S. 60
54 | РЗАЛЕНИСК лет
Исто тако се морају очекивати исте. мере и са стране непријатеља, те ће опет бити задаћа обавештајне службе да припреми потребне противмере. На тајначин развиће се поред редовитих бојева и борба душевних снага, а коначно ће победити она странка која има — кратко речено. — бољу; обавештајну службу. 5
Тактички задатци обавештајне службе
Тешко је обележити границу између стратегијских и тактичких задаћа обавештајне службе — но у: главноме се може рећи, да шактички део задаће почимље у часу кад непријашељ дође на видик.
У поморском рату могу се властите јединице, особито код тмурног времена, магле или ноћу ненадано наћи пред непријатељем, но „обично је бој последица стратегијских извиђања, где један од противника или пак обојица траже борбу а имаду и иницијативу Како је познато, види се на мору најприје дим затим вршци јарбола, димњаци, горњи део брода и тек коначно распознаје се цела силуета долазећих објеката — то обично пролази неко извесно време пре него се може разабрати, који бродови састављају непријатељев одред флоте. Често се не може ни разликовати, да ли су ти објекти властити или непријатељски, а у многим случајевима догодило се у задњем рату, да су бродови били покривени плотунима, а да нису још видели непријатеља који на њих гађа. Бомбардована страна опазила је-тек након дуљег времена врхове јарбола, одакле је противник водио паљбу својих топова, дочим су дотични бродови још били под хоризонтом.
: Командант енглеског бојног брода „Херкулес“ јавља
у свом извештају о битци код Јутланда, да је у 18 сати
15 мин. пао крај брода плотун од пет метака, а да није
било могуће констатовати одакле паљба долази.
Слабо оружан и полаган брод мораће, чим опази на хоризонту дим или јарбол, окренути курс, ако није потпуно сигуран, да је то дим или јарбол властитих јединица. Код незгодног светла дешава се, да се и брод, који је. већ потпуно изнад хоризонта, не може распознати и да се не зна, да ли ја то властити или непријатељски брод
Из тога се развиди, дл је један од најважнијих задатака обавештајне службе, да утврди и провађа норме за међусобно легишимирање бродова. Због велике сличности модерних бродова свију држава настаће и за време боја потреба међусобног легитимирања, пошто се са време светског рата дешавало, да су се властити бродови међусобно борили и поништавали.
Већ је пре напоменуто, да је немачка крстарица
Страсбург на 28. УШ 1914. прошла мимо целог енглеског