Ratnik, 01. 01. 1923., S. 83

О ЗНАЧАЈУ АЕРОФОТОГРАФИЈЕ У ИЗВИЂАЊУ

Са напредовањем у области ваздухопловства и са развијањем авијатике појавила се потпуна могућност не само осматрати панораму предела, над којим лети авион, већ и „записивати“ све што се може видети.

За ову сврху првобитно је примењивано крокирање одозго (Русија 1913. г), које је дало лепе резултате, а затим и фотографисање. Први опити снимања фотоапаратом показали су се тако успешни, да се аерофотографија почела брзо распрострањавати у војсци. То је било у првим данима светског рата.

Фотографисање из ваздуха у државама појавило се скоро једновремено. али нису све државе довољно обраћале пажњу на ову врсту извиђања : док су једни преувеличавали вредност аероснимака, други му нису давали нарочити значај, па зато су више пута страдали (као на пример: пробој немачких позиција у Шампањи од стране Француза).

У погледу развијања аерофотографског рада Француска је пошла далеко унапред од других народа; Русија је задоцњавала, али од 1915. године она је заузимала друго место, и тек на крају 1916. г., под притиском превосходне германске технике, уступила га Немачкој.

А шта је дала Француској аерофотографија и аерофотограметрија 2“). Будући слабији, имаући пред собом противника снабдевеног многобројном артиљеријом, Французи су управили своју борбу на њу, при чему су распрострањеном применом аерофотографије стекли знатне успехе. У овој борби између технике двају цивилизованих народа француски фотографски објектив победио је немачки топ. То што авијатичар буде својим оком пропустио, објектив га неће пропустити, језик фотографског негагива не зна за субјективизам, зато аероснимак служи као докуменат сваког извиђања. Фотографски снимци нам достављају боље податке но ма какви добивени

. %) Аерофотограметрија је вештина претварања ваздушних фотографских снимака у план.