Ratnik
8 РАТНИК
љава ова гломазна и тешка борбена кола да се крећу брзо и лако по разноликом терену, што их чини независнијим од комуникација и погоднијим за маневровање.
Али не треба губити из вида, да ово срество — катерпилар — безкрајно зупчасто платно није искључиви патент борбених кола. Њиме се могу користити и њихови најљући непријатељи — топови, који благодарећи баш томе среству постају још опаснији, јер су постали покретљивији и од путева у опште независнији, а у снабдевању још у бољим приликама но до сад, а при том задржавајући и даље сву своју моћност и малу видљивост, те ће моћи лакше прилагођавајући се терену и борбеним прилакама бирати моменте за напад на борбена кола, изненада и са даљине изван домашаја њиховога наоружања. Услед овога борбена су кола стварно у знатној мери изгубила своју самосталност у борби, коју иначе нису имала у богзна како великој мери, те ће и у будуће, као и до сада, чим наиђу на непријатељске отпорне тачке, заштићене артиљеријском ватром, задржати се или узмаћи и потражити заштиту и потпору своје артиљерије.
Питање, на чијој ће страни бити превага, да ли на страни борбених кола или противустављених им покретљивих топова, овде мора отпасти, јер је јасно као дан, да ћеи у будућности као и у прошлости маневар и ум триумфовати над инерцијом и да ће борбена кола у сударима са мобилним, а при том јачим, срествима проћи исто онако, као што су некада старе фаланге пролазиле пред покретљивом коњицом и лаком пешадијом и кад што су средњевековни оклопљени ритери пролазили у борбама код Кутре-а, Поатијера и т. д.
Могло би се рећи, да ће се при садањој механичкој вучи јачина дклопа моћи појачавати све више и више, да би могао у довољној мери противстајати противстављеном му оружју, те да због тога борбена кола неће изгубити своју вредност. Ово би била једна илузија више, јер оклоп борбених кола не може прелазити извесне границе, пошто исти појачава тежину самих кола, јер би она била неупотребљива за одговарајући терен и комуникације — нарочито објекте на овима — па чак и када не би у овоме погледу прелазила дозвољене границе, онда би ипак постала јако гломазна, мање покретљива, видљивија, па према томе и јако изложена, те се противник не би дуго мучио да изнађе не само слабе стране оклопа но и одговарајућа срества за уништење истог, па дакле и за уништење самих кола.
Претпоставимо ли, да ће техника отићи тако далеко, да борбеним колима обезбеди и довољну покретљивост под условима тренутне равнотеже између оклопа и артиљеријских