Ratnik

20 РАТНИК

У 1914. години бомбардовање је још у повоју. Аероплани бацају слабе бомбе и стрелице. Али се на рад те врсте војне авијације полаже много наде и карактеристично је то, да се у тој области стратегијски и тактички циљеви увек претпостављају материјалним. Већ се у 1915. години врше покушаји да се баченим бомбама из аероплана помогну борбе на земљи; али се апаратијош рђаво „уздижу“; они се још морају држати на висини од 2000 метара и објект њихова рада још не може бити војска — јер је вероватноћа погодака врло мала. Доцније, појавом апарата који брзо узлетаху у висину, а који су услед тога могли ризиковати да се спусте и на мању висину, појавиће се и „техничка могућност“. А док тога не буде било, као објекти дејства могу бити само циљеви велики по заузетом простору (вароши, станице, фабрике); па и резултати сличних напада своде се на морални утисак који је тај нови начин борбе производио на масе становништва. Да би се постигли озбиљни материјални резултати тражи се усавршавање бомбе и увећање преносне снаге аероплана. У исто време француска команда, схваћајући правилно брзину прогреса технике, ствара већ у мају 1915 године четири групе за бомбардовање по четири ескадриле свака. Први рејди тих група озарују захтеве најружичастијим надама. Налет 18 аероплана на фабрике „Вафзсће Апп—ипа Зода—езеНзсћан“ у Лудвигсхафену врши се без губитака и у Немачкој ствара страшан утисак. Други налет на Карлсруе је такође успешан Али се ускоро апарати за бомбардовање сусрећу са победоносним такмацем: са монопласом борбеним апаратом. Губитци које подносе бомбаши не откупљују се оним материјалним резултатима које су они постизали. Налет на Сарбрикен 9. августа стаје девет апарата оборених. Наде полагане на ваздушно бомбардовање трну. Дању, када је ваздушно пространство у власти борбеног апарата, операције за бомбардовање постају врло тешке.

У лето 1917. год. Немци оживљавају бомбардовање. Они искоришћавају идеју Сикорскога, која је била примењена на нашим ваздушним лађама типа „Илија Муромец“ и граде са два мотора „Гота“. То је омогућило знатно веће оптерећење апарата бомбама (600 килограма). У исто време Гота се успособљава и за моћна летења. Они врше налете на вароши (Динкерк, Бар-ле-Дик, Париз, на железничке станице (Ревињи), на слагалишта (Суљи). Не верујући у могућност ноћних напада близу фронта беху нагомилани француски аеродроми. Немачки „Гота“ их напада; за једну једину ноћ био је Сенар разорен, апарати целе ескадриле уништени, а код Леша и Оша Французи губе 60 аероплана. |