Ratnik

АВИЈАЦИЈА У РАТУ 3!

воза са намером да се изазове његово уништење а тим и закрчење пруге. Када су средства која су на расположењу довољна, треба тежити рушењу построја који траже дужу поправку (мостове, вијадукте и т. п.).

У сваком случају, стварни застој у железничком саобраћају може бити остварен под условом, да се после налета, који је имао за циљ рушење, изврши у току првих дана још неколико налета, брзо један за другим, којима би био циљ да ометају поправке. Ти се поновни налети могу вршити са знатно мањом количином бомби; за рушење су потребне бомбе велик» разорне моћи, за ометање поправки потребне су мале бомбе (против живих циљева).

Из свега овога видимо, да се чак и у оним случајевима када се успе рушење произвести ноћним нападом, да би се сакрио напад, даље задржавање железничког саобраћаја мора подржавати низом дневних напада. Мисао коју смо раније изнели. да ће се бомбардовање у будућим ратовима ослањати најчешће на употребу ваздушних борбених снага, овде се потврђује још једанпут.

Савремени рат тражи колосално напрегнуће домаће инду· стрије. Зато је потпуно природно што се будућој авијатици стављају задаци рушења индустријских центара. Али постизање тога, у стварно озбиљним размерама, показало се у прошлом рату немогућим за авијатику. Као најбољи доказ може послужити пример реона Брије (Впеу). Као што је познато, Французи су још у самом почетку рата уступили тај реон Германцима и налазећи се самиу критичној ситуацији у добијању руда, помогли су немачкој војној индустрији. Природно је, што се заједно са прекорима упућеним француској главној команди, која није умела одмах да оцени сав значај тога реона за даље вођење рата, често испољавао у круговима владе захтев да се прибегне авијацији са циљем да се не дозволи Немцима даље искоришћавање тога реона. Али је извршење тога задатка захтевало по речима специјалиста стварање новог специјалног програма авијатичке изградње, нешто слично ономе како су то урадили Немци са подморницама, када су се решили да објаве подводну блокаду 1916. године.

Извршење тог новог програма тражило је рок од 18 месеци и успоравање рада у извршењу општег авијационог програма. Овде ћемо се дотаћи једног врло интересантног питања општег карактера. Брзи успеси у области технике стварају у јавном мњењу преувеличане захтеве и очекивања, која бих ја могао назвати Жил-Вернизмом. За масу људи непосвећених у специјално изучавање питања остаје непознат онај огромни припремни посао који је неопходан при практичном искориш-