Ratnik

ГРЧКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ У СЛУЖБИ САВЕЗНИКА КРАЈЕМ 1915. и ПОЧЕТКОМ 1916. ГОДИНЕ

Ускоро после одлуке наших великих савезника, да Србију нападнуту са три стране немачком, аустро-мађарском и бугарском војском, помогну експедицијом на Балкан једне француске-енглеске армије у Солуну, крајем месеца септембра 1915. године, дошло је по том и до превожења исте армије из Солуна за Србију. Ове околности изазвале су потребу за искоришћавањем једног дела грчке железничке мреже за савезничке циљеве; и то искоришћавање заузетих железница вршено је под нарочито интересантним (и тешким и неочекиваним) условима. То је био разлог, што су и организације војно-жжељезничке службе савезничких армија и начин њеног одправљања имали, све до доласка српске војске на Халкидик, карактер импровизације и сталног прилагођавања новим приликама, па зато и нуде поуке и занимљивости, ради којих смо их и узели за предмет расматрања у овоме чланку.

1. Француско-Енглеска жељезничка комисија и почетни њени послови у Солуну

Прва последица одлуке савезника да помогну Србију оружаном снагом, била је формирање француско-енглеске ожељезничке комисије (последњих дана месеца септембра 1915. године) у Солуну. Задатак ове комисије, у којој је и наша Врховна Команда имала свога представника“,) био је: старање о транспортовању савезничке војске на територији Грчке и Србије.

С обзиром на тадање непријатељско држање званичне Грчке и краља Константина према савезницима, командант савезничке Источне армије (Агтсее а'Опеп), намеравао је, да све жељезничке линије у грчкој Маћедонији, које иначе припадају приватним друштвима: Пез Опепфаих ЈопсНоп, стави под управу те француско-енглеске жељезничке комисије,. али га је грчка влада у овоме предухитрила, јер је све жељезничке пруге на својој државној територији, и ако беху приватна својина, узела у своје руке и

#) Инжињерски капетан !. кл. (сада ђштабни ппуковник г. Михајило Боди.)

РАТНИК св. У. 1923. 3