Ratnik

ГРЧКЕ ЖЕЉЕЗНИЦЕ 35

је енглеска дирекција била у зависности од француске дирекције, која је са Грцима општила и свршавала све послове за транспорте и француске и енглеске војске.

Дирекција жељезничке службе при штабу француске Источне армије имала је у то време за подчињене органе: а) комисију мреже (Соти551оп де гезеац) са комесаром мреже на челу, под чијом су командом били сви француски команданти железничких станица (Сотипиззајте де саге) и 6) шесту жељезничку чету, која је такође са првим француским јединицама искрцана у Солуну и одмах пребачена на српску територију.

3. Превожење Савезничке војске из Солуна за Србију

Транспортовање француске Источне армије из Солуна отпочело је 1. октобра 1915. године и вршено је првих дана просечно са по 5—6 возова за 24 часа. Превожене су: 156., 122., и 57. дивизија до Струмице, Демиркапије и то 156. дивизија као прва до жељезничке станице Демиркапија, а гроом до станице Криволака.

Из напред наведених разлога, при овом транспортовању француске армије првих дана није било у напред смишљеног плана, па ни особитог реда; дешавало се да од шест заказаних возова оде из Солуна само један или два, а појединих дана чак ни један воз. Али зато три-четири последња дана месеца октобра представљају дане интензивног превожења, јер је пуштано по 8,9, па чак и то возова за 24 часа у једном правцу.

Транспортовање Енглеске армије одпочело је 16. октобра. Укрцна станица је била као и за француску армију Солунска војничка рампа (Оца! ти бае), а искрцна станица Ђевђелија, одакле су трупе по искрцавању упућиване сувим ка Дојрану.

Као што се види, трупе француско-енглеске армије превожене су од Солуна до Струмице, Демиркапије, Криволака и Ђевђелије, тојест на граничну зону најјужније Србије, али и то је превожсење обустављено тт-24 новембра 1915. године. У току пак свег тог транспортовања (дакле од 1–14. октобра па до 11–24. новембра) пребачено је за 42 дана из Солуна у најјужнију Србију укупно 215 возова: разних борбених јединица, штабова, установа, хране, муниције и разноврсног ратног материјала из трију пешадијских дивизија. Према томе излази да је просечно за 24 часа упућивано у Србију 6 или 7 возова, односно за 48 сати 13 воза натоварена трупом, животним или борним средствима.

Од интереса је овде још забележити, да су се наши савезници (и то и Французи и Енглези) у току овог транспортовања врло споро утоварили у возове, а по неки пут чак и у приличном нереду, и ако је укрцна станица увек имала свога команданта. Пало је такође у очи, да вагони нису искоришћавани ни приближно како