Ratnik

36 РАТНИК

треба, јер је најобичнија и врло честа појава била, да у вагону серије Н нема више од 20—25 људи, или да се на платформи утоваре свега једна једина кола или свега двоје двоколице.

4. Усавршавање српске жељезниике линије: Ђевђелија—Градско, за усиљени војни саобраћај

Док су се на описани начин француска и енглеска источна армија полако транспортовале из Солуна за најјужнију Србију, шеста француска жељезничка чета развила је велику делатност на српској прузи Скопље—Ђевђелија и то специјално на краку између жељезничке станице Градско и Ђевђелија.

Ова чета вукла је собом велике количине разноврсног алата и читаво слагалиште свег потребног материјала за брзо поправљање пруге и жељезничких мостова. Чета је била комплетна, са неколико официра правих стручњака и са људством спремним како за поправљање, одржавање и рушење пруге, тако исто и за експлоатацију, једном речју, ова је чета била потпуна и опремљена и успособљена за самосталан рад на једном одвојеном војишту.

На поменутом жељезничком краку Градско—Ђевђелија, ова је чета за непуни месец дана, у циљу омогућавања великих војно жељезничких преноса у долину Вардара, многе радове у потпуности извршила, а још већи број радова пројектовала и отпочела. Тако: а) пошто су међустанична одстојања била и сувише велика, то су на краку Градско—Ђевђелија између свих станица убачене укрснице, које су омогућавале знатно већи војни саобраћај; ·-6) на жељезничкој станици Ђевђелија отпочета је израда велике спољне станице са 11 колосека и војничком рампом од 250 мет.; 6)у ж. станици Струмица продужен је један колосек као и рампа за утовар; 2) у ж. станици Демиркапија израђен је један нов колосек и озидана дугачка војничка рампа; 0) мост на Вардару код Струмице ојачан је; ђ) сви жељезнички мостови од станице Мировче до Демиркапије успособљени су и за колски саобраћај: патосане су и израђене рампе за силаз, ит. д.

5. Однос француских војно-жељезникчих органа према српској и грчкој жељезничкој управи

Дирекција жељезничке службе при штабу француске Источне армије, управљајући превожењем француско-енглеских трупа из Солуна за Србију, постепено је испољавала све већи утицај над експлоатацијом жељезничке пруге Солун—Градско, а с времена на време показивала је и намеру, да ову линију узме потпуно у своје руке.

На грчком делу пруге (од Солуна до Ђевђелије) диспозиције за саобраћај и даље су издаване од стране грчке жељезничке