Ratnik

56 | РАТНИК

повлачење. Под притиском руског сталног гоњења и због опас| ности офанзиве војсака Брусилова и Руског од стране Кијева,

према боку главне аустро-угарске снаге, ово се одступање претво| рило у бегство. Руске су војске заузеле велики део Галиције са главним тамошњим градом Лавовоми задобиле небројене трофеје. Крајем септембра аустро-угарске војске биле су у критичној ситуацији.

У том времену повлачење Белгијанаца на Изер дало је могућности Немцима да могу слободно располагати са 8 дивизија. Једновремено они су на врло брзу руку извршили и у унутрашњости Немачке формирање нових корова, почев од броја ХХП до броја ХХУ [! закључено, укупно 12 дивизија.

Тако је Немачка могла да обнови надмоћност својих снага на западном фронту, у времену када се почела развијати чувена „трка ка мору", која се завршила у битци на Изеру.

Међутим, у једној тако критичној периоди за руске савезнике, могућа капитулација Аустро-Угарске, уздрмане растројством њене војске, била је опасност за Немачку и приморавала ју је да пренесе део својих снага са запада на исток. Од шест ново формираних резервних корова два су послата на руски фронт. Осим тога, од септембра до децембра 1914 године, Немачка је

| пребацила са западног на источни фронт још 14 дивизија. Укуп-

| но је дошло 18 дивизија на руски фронт, дивизије које су се имале | да употребе у борбама на француском фронту.

у Чим су ове дивизије стигле на руски фронт, отпочела је немачка контра-офанзива у руској Пољској и Галицији, потпомогнута аустро-угарским снагама. Она се завршила у битци на Висли и трајала је све време од октобра 1914 до јануара 1915 године. Њена важност била је од врло великог утицаја на ток доцнијих догађаја рата.

Концентрацијом знатних снага на линији Калиш—Краково Немачка је намеравала, очевидно, да од Аустрије отклони један део руских снага и да Русију ослаби једним својим одлучним ударом који би јој донео, као и њеном савезнику, потпуну слободу дејства на оба фронта. Ова је концентрација завршена крајем септембра и одмах после тога Немци су отпочели офанзиву у правцу Варшаве.

Кад су отпочеле ове операције, главни део руске војске био је заузет гоњењем Аустро-Маџара у Галицији. Да би се парирала опасност која је наступала, руска Врховна Команда предузела је регруписање својих трупа на брзу руку.

Користећи само друмове, руске трупе пребачене из Галиције и са немачког сектора на Вислу, прешле су у току 10—14 дана по врло јакој киши и по врло излоканим путевима простор од 200 км. док су стигле до обале Висле, до које су масе немачке