Ratnik

126 -__РАТНИК

школа за телесни и душевни рад; подела времена преко године; на наслеђене особине; дисциплина без казне и награде.

Већ по овом скученом прегледу јасно је, да се писац као педагог руководи нјамодернијим тековинама науке. Он, по свему судећи (јер то не казује изрично), напушта француско гледиште, „да је казна освета друштва за преступ, већ је сматра само крајњим среством, што је са моралног гледишта (а не само са васпитног) врло важна ствар. Ако се каже да је то крајње срество, онда то значи да се оно има применити само у случају кад се основна грешка другим путем не може избећи. Ту је основни задатак васпитача у ужем, и власти у држави у мајширем снислу, да отклони све могућности грешке, дакле клице зла, те да не буде прилике за тако мрску ствар као што је казна, противна основним поставкама хуманости. Кад се каже власт, онда се ту не помишља само на „уреде“ и „редарства“, који овде имају подређена значаја, већ поглавито на организацију законодавства, мојем у том погледу има да притекне у помдћ наука, нарочито морална философија. Писац са свим јасно греде овом узвишеном идеалу, којим жели да приближи човечанство жељеној срећи, у чијој је служби и ово дело написано. Са општег, етичког гледишта овако се схватање може само одобрити.

После тога прелази се на посебне методике наставнога и школскога рада полазећи увек са устаљених општих принципа наниже у детаљно извођење; ту су обрађене методике језикословне обуке и туђих језика, историје, земљописа, описа природе (биологије, хемије, минералогије, геологије и физике), рачуна и геометрије, затим ручнога рада, саме основне наставе, науке о човеку, читања и писања, гимнастике и певања.

У одељку о методици основне наставе под натписом „Методика почетне стварне обуке“ износе се досадање заблуде овога правца, сматра се ученик у доба способности за школу и претреса се потребно градиво са дотичном методом. Рекли бисмо да је овај одељак требало ставити на чело осталих, после увода, и више га проширити и за остале наставе, као што би и рад оних других метода требало ређати природније; тако на пр. код природних наука налазимо овај ред: биологија, хемија, минералогија геоло„логија, физика, рачун; исто тако методика језикословне обуке и туђих језика раздвојене су другим одељцима, а треба дасу приближне. Разуме се, то се тиче само спољњег распореда књиге, који «се не дотиче вредности садржине.

Излагања писца су обухватна и свестрана; напр. код методике биологије имамс историјски преглед, затим као циљ ове обуке, формалну и стварну биолошку образованост и то у односу према човечанству;при основној настави овога предмета истичу се његове разне стране с поглредом на школу;затим монистичка хипотеза философије;биохемијски и физички појави, искуство као