Ratnik

130 РАТНИК

опаљена лица и намрштени као судба њиховог команданта, а неми као бол деце коју је: остављао.

Причали су ми:

1912. године 6. октобра, скупио је цео свој пук, поред мале црквице села Стропско, да га по угледу Косовских јунака причести. — И пре но што је седи свештеник принео путир, да исцели душе осветника Косова и туге петстогодишњег ропства, загрмео је његов глас као јерихонска труба позивајући своје војнике на исповест.

Небо је било скривено маглом, падале су капи јесење росе, циликтало је звоно сеоске црквице, и пет хиљада људи, гологлави и-озбиљно слушали његов глас: ...... „И Душан и Лазар и Милош и Марко сви траже освету“......

И послушала су га деца и синови усташа и ускока, досељеника и граничара, са Топлице, Јабланице и Косаонице. — Редифи или Арнаути развејани су од Св. Илије до Куманова; Кара-Саидови потучени су на Крстацу; Шемница је препливана, Кјеро-Марица, побеђена, и на Облакову су се загрлили очеви и синови, браћа и рођаци оба позива, кад су неустрашиви Џавид и хвалисави Феди, безобзирце бежали ка Ресну.

А кад је 1913. године освануло јутро 17. јуна, када су орнице Јежевог и Овчег поља проривене врелим гвожђем бугарских граната; кад је полегла раж и шеница под лешевима нашим и бугарским, кад је Брегалница потекла мутна и крвава, кад је Србија погледала забринутим оком, а Бугарска се прерано насмејала, 2. пук је слушао још једном свога команданта:

ТА „Главу за главу, никоме милости, заробљеника нема...... Немам пара да наградим, али сваки јунак биће ми брат“......

И у топовској грмљави тих дана, побелелим од врелине сунчаних зракова, погинуће поднаредник Рахман Садиковић, запаљен вером свога команданта — И погинуће капетан Најдаковић, одушевљен срцем свога команданта, и повиће се тучна поља на Брегалници, а болнице ће се напунити рањеника. — Али ће се одржати кота 650; заузеће се кота 550, где ће се такмичити Гружа и Топлица о јунаштво. — Прегазиће се Брегалница, тврдоглаво ће се закопати Грленски вис и отегнуће се дуга тужбалица жена испод Витоша и Риле и проклињаће „гвоздени полк“. — Алитада, Влада Ристић ће већ оставити свој пук и своју децу,“

И кад бели барјачићи на демаркационој линији буду нијани ретровима са Пљачкавице и Осогова, он ће умирати у колевичној бараци и нико га неће никада више видети међу нама.

Мајор, Сава Витомировић