Ratnik

128 РАТНИК

зали онолико жељена дејства колико се труда улагало у њихову израду и удешавање. Стварна моћ аустријске артиљерије заснивала се поглавито на неким средњим и лаким калибрима.

О рововским мерзерима, међутим, мора се напоменути, да су били употребљени у врло различитом броју! То су били већином модели, које је поднашала приватна индустрија. Тек је пред 1918. годину усвојен дефинитиван тип сваког мерзера: лаког, средњег тешког.

Израда артиљеријске муниције био је врло озбиљни проблем већ у самом почетку рата. — О јесени 1914. па до пролећа 1915. недостатак ове муниције у Аустрији био јетако знатан, да је то могло да постане правом несрећом, — да се све зараћене стране нису и саме налазиле и истој неприлици.

У том периоду на сваки топ дошло је свега по 10 метака дневно.

Доњи пример даће појма о утрошку муниције: У битци на Изонцу (од 18. авг. до 6. септ. 1917.) — 1454 топова избацили су 1,600.000 метака, т.ј] 33.320 тона муниције. Аусто-угарска монархија је за време рата произвела 83 милона арт. метака. Да би се за толику количину зрна створило довољно експлозива, морало се прибећи ванредним срествима: промени у тротилском пуњењу (тринитротолуол); зрпа од чврстог олова била су замењена челичним итд. Мпак су, почев од 1915. индустријски центри Аустро-Угарске могли лиферовати велику количинуцмуниције.

У погледу организације наоружања, одељења пољске артиљерије редовне војске и обеју домобранстава, биле су снабдевене истим материјалом. Пољски арт. пукови били су сведени на 4 батерије и једне контраваздухопловне. Створени су пољски хаубични пукови и имали су по 4 батерије, док су их пукови тешке артиљерије имали само по 3 (две батерије тешких хаубица и једна топовска 10 см.) У јесен 1916. свака је пешачка дивизија располагала са 64 оруђа; у то доба су батерије, брдске и опсадне, биле наоружане новим материјалом. — Али сва ова организација била је коначно довршена тек при крају рата.

У 1918. свака је арт. бригада добила по једну групу батерија брдских, у којој је било по две батерије брдских топова и једна брдска хаубица: ове три батерије могле су бити употребљене као пратећа артиљерија пешадије. Последицом тога је број топова у дивизији повишен на 100, што ре рећи по 10т0пова на 1000 пушака.

Али у фебруару 1918. наступи ново преустројство тешке артиљерије. Оно је предвидело формацију њену у 14. пукова од којих 3 за одбрану обала. — Остале формације биле су ове.

2 тешка пука са топовима 28. см. и хаубицама 28 см.;

5 тешка пука са трактерима, мерзерима 30 см., хаубицама разног калибра и топовима на аутоматорима.