Ratnik

134 РАТНИК

Дам. Поповић кренути истога дана штаб из Скопља за Приштину, где је други део штаба био већ раније упућен „војвода Бојовић и ако не беше примио никакве нове податке о ситуацији око Скопља, телеграфским путем је обуставио овај покрет штаба у назад, пружио је, дакле још један доказ свога оптимизма, који је и тада почивао само на предпоставци и уверењу, да се догађаји мораји окренути у нашу корист...

Међутим, одмах по доласку у Скопље, при примању дужности и упознавању са ситуацијом, војвода је осетио, да су прилике далеко теже и критичније, него што их је он замишљао. Трупе Нове Области беху непотпуно формиране јединице, попуњене старешинским кадром, који је преостао од дивизија анганжованих па осталим фроптовима нашег ратишта; сем тога, све јединице без изузетка беху рђаво наоружане, а и осталим материјалним потребама неснабдевене, морално посве клонуле потпуно кордонски распоређене, од Патарице до Грчке границе, на фронту дужине од 250 км. и без икакве резерве. Све је већ било припремљено за напуштање Скопља, што је по нашем мишљењу према целокупној ситуацији на овоме фронту била у ствари једна неминовност, која се већ није могла избећи. Приликом предаје и пријема дужности, дотадањи командант ђенерал Поповић износио је разлоге са којих се Скопље не може да брани и објашњавао своју заповест, дан раније отпуштену, којом је регулисан рад свих јединица Команде Трупа Нове Области, у предстојећем задржавању непријатеља на правцима ка Битољу, Урошевцу и Гњилану, али нови командант, војвода Бојовић никако се није могао да помири мишљу о напуштању Скопља. Војвода Бојовић наводи даље у својој књизи „да су овом предавању дужности били још присутни: командант Брегалничке дивизије 1. позива, пуковник Јован Викторовић, начелник ђенералштаба исте дивизије потпуковник Љубомир Марић и заступник начелника ђенералштаба команде Трупа Нове Области потпуковник Требињац, па како сви они беху мишљења дотадањег команданта ђенерала Поповића, а с друге стране не беше никаквих нових података о ситуацији, нити је пак било могуће те податке брзо прибавити, — због врло рђаве везе између штаба Команде и појединих подређених јединица, –—- војвода Бојовић је најзад примио њихово мишљење, одустао од намере за одбрапу Скопља и прихватио заповест која беше дан раније отпуштена трупама, допуштајући да отпочне њено извршење т.ј. да отпочну покрети који су значили напуштање Скопља... Колико је бола и разочарања у својим надама и пројектима, за тако кратко време морао поднети нови командант Трупа Нове Области, моћиће да предпостави и схвати заиста само онај, који је имао прилике да упозна неизмерну љубав према Отапбини узбудљивог и осведоченог патриоте војводе Бојовића...

Отправљање дужности Команданта Трупа Нове Области,