Ratnik, 01. 07. 1923., S. 72

КРАТАК ПРЕГЛЕД РАДА КОМАНДЕ РУСКЕ ВОЈСКЕ НА РУМУНСКОМ ФРОНТУ ПОСЛЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

— Са четири слике у прилогу 1 —

ПРЕДГОВОР»)

У нашем првом излагању „Русија у рату од 1914—1919“ (в. Ратник за мај 0. г.) ми смо показали сву таштину оптужаба противу Русије, да је ова, пошто је увела Румунију у рат исту напустила одмах од почетка, да ју је оставила својој сопственој судбини, те да јој се војска сломије од стране Аустро-Угарске.

Руска Врховна Команда, сасвим противно овоме, све је чинила што је било у њеној власти да помогне Румунији, а што су румунске армије биле скоро потпуно потучене од првих дана, пре извршеног развоја руске војске, узрок ваља тражити мало даље, у слабој румунској припреми за рат, и ако је она имала 2 године на расположењу да се за рат спреми, време од 1914—1916 године.

У овом Дделцету ми хоћемо да изложимо преглед рада руске војске на румунском фронту после Револуције и да укажемо, колико су рђаво заснована тврђења да руске војске нису учествовале у биткама на румунском фронту целог лета 1917. год.

Стратегијска и политичка ситуација у пролеће 1916. од времена припреме операција за офанзиву на румунском фронту Командовање на Румунском фронту

Саобразно Конвенцији учињеној између руске и румунске владе, Врховна Команда над руско-румунским трупама припала је румунском Краљу. —

Али одговорност за извођење заједничких операција рускорумунске војске падала је на помоћника румунског Краља, Начелника Штаба, наименованог од стране руске владе, непо-

«средно зависним од Врховног Команданта целокупне руске војске. ПН >“ #) Преведено са француског: „Аретси зиг [Хешоте ди СоттапаелпепЕ е! дез аттбе Киззез аџ Топ! Коштат аргевз [а Кбоошћоп.“ Св. 1. Продужење из св. [1 „Ја Жиззте дапз [а Сиетте де 1914—1918.“ р