Ratnik

24 РАТНИК

где кад предходница избије на друм Шабац—Текериш имала је да се заустави и образује предстражу дивизије фронтом према Шапцу. (Опасност се очекивала од Шапца; за Цер се мислило да га држе наше трупе.)

2-ог августа у 3 часа још је био сумрак, а предња трупа предходнице крете се из бивака. Кретоше се дични јунаци са Облакова—кршни граничари Топличког округа. Милина је било погледати тај батаљон: отегла се колена компактна као жељежнички воз; војници крупни, стасити као борови; притегнуте брзометке губиле су се на њиховим широким плећима; ишли су крепко и весело као у сватове, као да су били срећни што је њима пола у део част да се први из своје дивизије сукобе са мрским „Швабом“. Војници тога батаљона, пролазећи поред официра и војника из осталих батаљона, поздравили су се. То је био диван призор међусобне љубави и поверења између војника и официра и најбоље јемство за успех.

Дан је био ведар; јутро хладно, да око подне наста најјача жега. Марш је био дуг (42 км.) Журило се.........

У В. Бошњану сретосмо воловска кола са првим рањеницима из борбе код Шапца. Срце нам се стезало гледајући те рањене офоцире и војнике покривене прашином, умазане крвљу, а око њих јато муха; они, сироти, држаху гране у рукама и брањаху од те напасти себе и своје другове, који се сами не могаху бранити. Ту већ сретосмо и бегунце из Шапца: жене, слабе старце и нејаку децу. Они нам причаху ужасе, што их починише културни Аустро—Мађари у. њиховом лепом Шапцу. Преклињаху нас да пожуримо Шапцу, не би ли им што спасли од те проклете жгадије. |

Ово је било новина за нас да наш живаљ бега испред непријатеља, те нас то јако огорчавало и жестоко припремало за очајну, грозну и невероватну крваву борбу на Церу.

По подне почеше се на небу скупљати облаци, хладан ветар отпоче да дува, предосећала се киша.

· У 16 часова предња трупа предходнице стиже до манастира Криваје. Главна трупа предходнице, услед неког неспоразума, задржа се дуже на одмору код Рашкине механе, што је задржало и предњу трупу предходнице у даљем наступању.

До доласка у село Кривају командант предходнице није имао никаквих података о непријатељу на Церу. Силазећи у село кривају сељани нам излажаху у сусрет веома узбуђени и говораху: да је непријатељ већ заузео Цер и да се од јутрос (2-ог августа) води борба на Иверку пл. јужно од Цера пл. Ово је било неверовагно, те се није ни поверовало исказу сељана. Но, кад је предња трупа предходнице стигала у с. Кривају, наиђосмо на нову групу сељана избеглица из села Десића (село на северној падани Цера). Ови нам потврдише што смо већ