Ratnik

26 РАТНИК

чичкана малим ватрицама или запаљеним лампама у неком биваку.

Али чији је тај бивак 2...

Ако је непријатељски зашто је окренут к нама и постављен онде, где би требало да су им предстраже; а ако је бивак наших трупа, како то да ми до сада о њима ништа не знамо 2

Ишли смо ка тим ватрама са великим неповерењем и неизвесношћу...... Од Кика води сеоски пут седлом које спаја Кик са Парлогом (к. 368), тако да је десно остајао пошумљени поток Ставица, а лево село Текериш. Пре него што би се, избило на Парлог, "требало је прећи преко друма Шабац—Текериш, а даље од тог друма водио је опет сеоски пут гребеном Цера до Косаниног града (највише тачке на Церу), који је предња трупа предхолнице у току ове ноћи имала да достигне и заузме.

Наступало се врло споро, ногу пред ногу. Патроле су опрезно наступале, пипајући, а за њима је милела предња трупа предходнице, и то: 2 батаљ. 2. прек. пука са митраљеским одељењем, а батерија срећом беше због рђавог пута нешто изостала. Подилазило се већ Парлогу; могло је бити око 23. часа.

Тек што су патроле биле прешле друм и почеле се пети уз Парлог (к. 368) а чело предње трупе предходнице избило на друм, а осу се жива пушчана ватра са врха Парлога и Дугог рта.. Три чете, које већ бејаху близу друма, брзо препречише друм и заклонише се уз усек поред друма; последња чета и митраљеско оделење, који још беху на узаном сеоском путу, нађоше се под унакрсном ватром што код њих проузрокова велики неред.

Срећом ватра брзо преста, благодарећи нашем неодговарању на ватру ватром и узвицима: „Не пуцајте наши смо“!...

Заиста смо мислили да су из неспоразума (због мрака) отворили на нас пушчану ватру бивачне стране трупе, чији смо бивак ми видели још са Кика на Лисинама и који смо држали за бивак наших трупа. Но, где је сада та стража2 — Нигде живе душе! Ово нас је прилично доводило у забуну.

Ред се брзо поврати; мало је теже било умирити поплашене митраљеске коњиће. Имали смо око десетак рањених.

Даље наступање предња трупа предходнице продужи у барбеном распореду: две чете са истуреним патролама напред, а две чете са митраљеским одељењем позади. И тако без икаквог инцидента, изби се на безимену чуку између Парлогаи Малих Лисина.

Овде командант предње трупе предходнице реши да се привремено заустави, утврди, извиди околно земљиште и сачека долазак главне предходнице. Патроле за извиђење беху послате у све стране, а на положају предузе се живо утврђивање—