Ratnik

ДРУГИ ПУК У ЦЕРСКОЈ БИТЦИ 27

копао се стрељачки заклон у облику потковице фронтом према М. Лисинама.

Могло је бити око 1 сата 3. августа. Патроле послате у извиђање почеше се враћати и подносити извештаје:

„Напред на М. Лисинама, поред сеоског пута, у кукурузу леже неки коњаници са коњима и спавају“......

„Лево, у дејановачком потоку, неке ватре и ларма“.........

„Десно, на друму код к. 300, неки велики бивак“......

„На положају свуда побацане празне кутије од конзерава“ (наша војска тада није имала такве конзерве)...... Јасно је било да смо били у близини неке трупе; али чије 7......

У томе стиже један коморџија — чика Мата — који беше изостао од свог митраљеског оделења после оне забуне од прве пушчане ватре коју добисмо испод Парлога, и исприча команданту: „Господине мајоре, пошао сам за оделењем, и то друмом, кад наиђох на један бивак (и показа руком у правцу к 300 на друму). Никог будног не нађох у биваку да бих га могао упитати за своје оделење. Прођох скоро цео бивак, и тек на крају бивака, у једним болничким носилима нађох једног војника где спава, покривен преко главе шињелом. Открих га пробудих га и упитах: „да ли си видео да је путем прошао моје митраљеско оделење 2, — Он онако сањив, поче ми говорити: „улнуили“ „Минцили“... и још нешто. Ја видех да је Шваба, лепо га покрих, и ево дотрчах да вам јавим“......

Сада: је било већ јасно да је то бивак непријатељски, као и то, да смо ушли у његов распоред на преноћишту. Али, колика неопрезност од стране непријатеља 2'......

Ствар је у овоме, као што је се то попеија увидело: непријетељске бивачке страже биле су побегле, пошто су нас биле дочекале ватром при преласку преко друма, а из страха због наше вике: „не пуцајте наши смо“! — да нису тукли сопствене "трупе. Тако је само могла предња трупа предходнице да се увуче неопажено између бивака главнине непријатељске и њених предстража на М. Лисинама и Дејановачком потоку. Јер треба знати: да је непријатељ тек био стигао на то место у сумрак 2-ог августа; да се није био добро оријентисао на терену; да се целог дана 2-ог августа водила борба на Иверку и јужно од Цера па то је било природно да и непријатељ на Церу (Лисинама) образује фронт на ј. и., а на северо—исток, према комбинованој дивизији, чије приближавање он није био ни приметио. Само што је непријатељ био заборавио дату му инструкцију за рат са Србима: „да се Срби крећу и боре и неон и да добро користе шуму и кукуруз за изненађења“.

За ово време стиже и батерија, која је била због рђавог пута изостала од предње трупе предходнице, и заустави се на друму