Ratnik

ДРУГИ ПУК У ЦЕРСКОЈ БИТЦИ 41

користи, те је у последње време захтевала да је у нападу помажу митраљези.

9) При јуришу бомба је одлучавала, Аусртријанци нису употребљавали бомбе; наши су их врло корисно употребљавали, само што је њихов број био ограничен.

10) Примећено је да је код непријатеља била врло слаба опреза, и да обезбеђујуће делове није истурао на потребну даљину, услед чега, нарочито ноћу, Аустријанци су увек били изненађивани.

11) Аустријанци су обично поседали гребен виса (платоа) због чега су имали мали брисани простор; а што је опет нама омогућавало да без жртава дођемо до њиховог борбеног распореда на јуришно одстојање.

12) Фортификацију Аустријанци слабо су примењивали, што се да правдати њиховом жељом да нападају, а не да се бране.

13) Од почетка до краја Церског боја могла се запазити велика налетљивост наше пешадије, без довољне припреме напада (јуриша), што нас је стало излишних жртава.

14) Код нас, нижи официри, па чак и команданти батаљона и пукова, више су се старали да се покажу лично храбри, а не да држе своје војнике у рукама; то је имало за последицу сразмерно велики губитак у официрима и често остављање војника самим себи.

15) Везе телефонске или какве друге; за време боја скоро није ни било, сем помоћу ордонанаса.

16) Евакуација рањеника није скоро била никако организована, што је опет било разлог излишним губитцима и одласку здравих војника, бораца, из борбене линије ради изношења рањеника. Тежи рањеници износили су се у шатроским крилима, јер носила довољно није било.

17) Исхрана је била врло неуредна; често се гладовало. Како воде на Церу није било, трпела се жеђ.

18) Наша пешадија показала је ванредну издржљивост у сваком погледу и маневарску и борбену способност. Покрет Комбиноване дивизије за Церску битку отпочео је од Аранђеловачких положаја 30. јула у 18 часова, а завршио се 2-ог августа код села Текериша. Дакле за три дана маршевања прешла је 105 километара, што износи просечно по 35 километара дневно. још исте ноћи 2-ог августа из маршевске колоне дивизија је прешла у борбу, нападајући и гонећи непријатеља без прекида пет дана и ноћи.

19) Овде ћу изнети и своју опаску о јуришу.

При јуришу приметило се да ко иде напред — јуриша — па у томе истраје до краја, побеђује, без обзира на бројну надмоћност и остале услове за јуриш.