Ratnik

44 РАТНИК

мочке дивизије на десном крилу, а доцније трупама Вардарске дивизије на левом крилу према Соколу и Добром Пољу, тако, да је ова дивизија стално држала фронт после прекида офанзиве у пролеће 1917. год. од изворног дела потока Катунца па до потока Сушице: на овоме фронту и то на јуришној даљини остала је све МЕ офанзиву 1918. године. На неколико дана пре почетка офанзиве трупе на крајњем левом крилу од изворног дела потока Катунца до Бичкије смењене су француским трупама. Све своје положаје је утврдила противу дејства најтежих оруђа, уредила је своју позадину у долини целокупне Моглене и успела да изради аутомобилске путеве до својих предњих трупа на висини око 1800 метара.

Морла је код војника био потпуно очуван и ако је ова дивизија стално била на положају без одмора и смене. Према себи имала је озбиљног непријатеља ПИ! Балканску дивизију (једна од најбољих бугарских.)

Командант Шумадиске дивизије био је од почетка формирања наше војске па до септембра месеца 1917. године ђенералштабни пуковник Живко Павловић, а затим је пешадијски пуковник Петар Мишић; начелник штаба пешад. потпуковник Живко Станисављевић.

Задатак Шумадиске дивизије

Према општем плану за напад'и пробој непријатељског фронта на линији: Соко — Добро Поље — Ветерник, Шумадиска дивизија имала је задатак: да врши споредан напад на Ветерник“ од потока Сушице па до изворног дела потока Бичкије, који пролази између Слоновог Ува к. 1743 и Камена к, 1678.

Према рапијој идеји дотадањег команданта ђенерала Гијоме, — Српска војска имала је да образује одбранбени ниво у планинском масиву, на који су се имала наслањати маневарска крила у долини Вардара и у Пелагонији.

Према овој идеји ђенерала Гијоме донете су одлуке у Армијском Штабу 28. маја 1918. год. и отпочеле су припреме. 7. јуна 1918. год. командант [1 Армије наредио је команданту Шумадиске дивизије: да припреми план за нападну акцију са својом дивизијом и да ће се на заједничком састанку, који ће ускоро бити, претрести и утврдити тај план. У овом плану да се предвиде и: потребна појачања.

18. јула 1918. године на састанку је предвиђено: према изнетом плану команданта Шумадиске дивизије, да ова дивизија врши напад на Кравици између потока Катунца и Обле Чуке као најповољнијим правцем, али како је је Ветерник јако истакнут у нашу страну и вема јак положај са кога артилерија може да туче трупе Шумадиске дивизије не само анфиладно већ до-