Ratnik
ШУМАД. ДИВИЗИЈА НА СОЛ. ФРОНТУ 53
Укупно пешадије: 5 батаљона у 1 борбеном реду и 1 батаљон 80. пука у дивиз. резерви на Тополцу.
Митраљеза' око 60 оруђа; Гранато-Фргачки око 60 оруђа, великих мерзера 4 оруђа 175 мм. и 6 оруђа малих мерзера од 75 мм.
б) Артилерија
10—12 брдских оруђа 75 мм., 8 пољских оруђа 75 мм., 8—10 хаубичких оруђа 105 мм., 4 хаубичка оруђа 120 мм., и 2 дугачка оруђа 105 мм.
Свега 36—40 разних оруђа.
6) Инжињерија
2 чете 3. Балканске дивизије.
Од дана изласка на фронт Моглене 1916 године, махом су биле трупе Балканске дивизије; поједини непријатељски пукови имали су врло велике губитке због чега су рокирани на суседне мирније одсеке. Тако 29. пук са Ветреника рокиран је лево на Облу Чуку. 11. пук са источног Ветреника рокиран је на Голо Било, а на његово место дошао је 80. пук (ново формиран) 30. пук рокиран је са источног Ветреника на Кравицу, а на његово место дошао је 32. пук. Сем ових пукова били су поједини батаљони 24. пука (са Преслапа) и 45. пука са Кожуха, као и 10, пук који припада 2. Бугарској дивизији.
У погледу морала најслабији је био 11. пук, који је имао много бегунаца на нашу страну, и у позадини — у Бугарску. После тога долази 80. пук (ново формиран) који је имао већи број војника „насилно регрутованих из наше нове Србије. 29 пук био је доста слаб у погледу морала тако да је у последње време сасвим попустио. 32. пук у погледу морала био је најјачи. 30. пук нешто слабији, али добар.
Непријатељске трупе оскуђевале су у храни, обући, оделу и вешу и почеле су да попуштају у моралу, јер су биле заморене дугим ратовањем, бројно су препорођене; неуспех Немаца на западном фронту рђаво је на њих утицао; у опште на фронту "се осећало незадовољство, због чега су војници бежали на нашу страну и у позадину. Од својих родитеља војници су добијали писма са препорукама: да беже на нашу страну и да се предају. Нарочито су се жалили на своје савезнике Немце, што су их оставили усамљене и што им реквирирају храну, због чега је долазило и до побуне код народа. Иначе у погледу наоружања. и осталог материјала нису оскуђевали чиме су их Немци врло добро снабдели. Ипак сваки бугарски војник (у маси) био је решен да одсудно брани своју Маћедонију (мезимче) „како они веле; “ за њу ћемо се тући до краја, јер много кошта у крви и навпу.“
|