Recimo koju, S. 11

I. ПРИЛИКЕ НА ИСТОКУ.

Систска повестппца озиачпће једном борбу хришћаисппх племеиа па полуострву балканском протпв варваретва турског, као дело потпштеие културе, која је тежила да опет ступп у ред цпвилизације европске. И запста пнвазпјом, упадајем османскпх чета у Европу, прекппута је нпт културе ин европском истоку, која се почела у XIV. п XV. столећу у Европи развпјатп. Где бп бпла српска држава у кудтурп п у цпвплизацпјп, да је упадај Османлпја није прекииуо? Орбп под Душаиом имадоше своје државне устапове, држ.авпе законе, Душанов закоипк све то у миогом обзиру папредпије него у другпм тадањпм др.жавама на западу. И када хрпшћаискп пароди иа полуострву балкаиском иосле дугог ропства, хтедоше стрестп јарам турскп, те се ирпдружитп културп п цпвплпзацпјп европској, цпвилпзоваиа Евроиа, према себичности поједпипх држава, спречаваше слободу хришћанскпх парода, подрјкаваше варварство турске царевипе. Повестипца устаика грчког п српског у иочетку овог столећа, показује у иајгадппјпм бојама дипломацпју те цивплизоваие Евроие. Оамо једиа држава, у чнтавој повестиицп псточпог пптап.а, чпмп изнпмку у држању према хришћанскпм пародима иа балкаиском полуострву, а та је држава Ptjcuja. У п.еном држању ирема чптавом источпом пптаи.у оличава се пека мисија. Ако има међу великим духовима, поједипих л.удп, којп у себи осећају моћ за извргаење иеког узвишепог