Recimo koju

8

о том, да Србија води рачупа о Восни и Херцетовина. Па шхак, будућиост Босне и Херцеговине, то је сртхоко питахве, иајглавнпје нитање Српства. Да иелха наде, прп CBiiii данашњпм неповољнпм околностпма, да ће Босиа п Херцеговнна бптп ппак срнске земље, тешко би могло битн говора о леншој будућностп српскога народа. Но пада та постојн п мора постојати, јер непрнродно стање у Србији u чптав пепрпродан положај Аустрије па пстоку, мора једиом престатн. Окупација Босне п Херцеговппе од стране Аустрпје бпла је во.хикп удар за Срнство, по била је уједно удар XX за Руснју. Но баш у том, што у обзиру Босне п Херцеговнне, Русија не може делптп своје ннтересе од пнтереса срнског народа, лежп нада, да ће те земље српске постатп. Носле великог руско-турског рата, на берлииском конгресу, коалнцпја, непрнјатељскп савез иротпв Русије. којн се ипје могао ностићп за време рата, постпгао се против Руспје при зелеиом столу, иа берлинском копгресу. Тада је руководио енглеску нолптпку лорд Бпконсфилд највећи непрпјатељ рускп, дппломата енглескн пз старе школе, ком је одржање Турске п пенријатељство против Руспје, традиција, предаље епглеске полнтпке. Да је за време берлпнског конгреса бпо на челу енглеског кабпнета Гледстоп, Босна н Херцсговпна биле би епасене п неби дошле у руке Аустрије. Тако иесретан слунај: хито јс промеиа енглеског мипистарства трп годхше после сљедовала, место да се пре догодила --- одлучила ie о тужарј судбиии српског народа. На берлинском конгресу ослањала се Аустрија на Епглеску, а rpo<i> Апдранш водио је велику реч. Немачкп капцелар, киез Кпзмарк, повлаћнвао је Аустрији. Фраицуска пак у свом иутарњем раздору иије могла тада пп иомпшљати, да нотиомогие Русију, хштн се Ру-