Recimo koju

11

доба за читав народ српскн. То доба борбе, ие само да је мучпо за Србе у Босни и Хердеговш-ш, већ је мучно чак л за Србе у Угарској и Троједоици, јер одношај Аустрпје према Руспји реагира, пма ушшва и иа положај српског народа у овој монархији. Ми Србп у овим крајевима иемамо и ие можемо имати заједнпце са иолитичиим тежњама сриског иарода с оне страпе Саве и Дунава у обзиру и.еговог уједињеи.а. И баш зато. што сваки разборит Србии у овим крајевима и не може иомишљати иа ту заједницу, јер смо ми у овим крајевима везани на нашу скупиу, заједничку отаџбину, те ирема истој имамо иаше обвезе, то би ваљало да је према нама искључеио свако иеповерење у обзиру иривржености к иашој отаџбини. Па ипак то велико неиоверење од страпе вдасиика у овој монархији, отештава у иајвећој мери наш политичан положај у овој земљи. Подмећу нам се тежње, које иду изван граница наше отаџбиие, и ирема томе хоће да се иравда неирглатељски расиоложај ирема нама. Но зацело да ми Срби у овим крајевима најмање можемо уиливисати на решење великог псточиог иптања, и ми Русији у њеној борби за решење тога иитања ие можемо ии иомоћи. ии одмоћи. Ако бп кадгод надмоћијем Русије дошло до иреииачења евроиске карте, те би велнку равпицу Угарске коњица козачка прекрилила, то бп ми Срби у Угарској иајмање могли такову катастроФу уиаиредити. 0 судбигш Угарске у том случају, одлучивалп би много моћиији Фактори, него што смо ми Срби у овим крајевима. Зато је иосве иеоиравдано иеиоверење ирема иами и бојазаи о иашпм тобо.же ироту-државпим тежњама. Ал’ то џеповерење и та бојазаи, за цело да су иесрећа ио читав иаш иолитичап развитак у овпм крајевима, а то иеиоверење ирема иами расте и опада ирема развптку ствари иа истоку.