Recimo koju

II. НАША ПОЛИТИЧНА БОРБА У УГАРСКОЈ И У ТРОЈЕДНИЦИ.

Прошло је двадесет п пет годпна, од кад је пзашла октобарска дпплома, од кад је започела полптпчпа борба Срба у овпм крајевпма за ' оспгурап.е свога иародног бпћа. Крваво стечена Војводпиа беше Угарској утеловл.ена. Бегае то велпко и тужио изнепађеп.е за Србе. Беше овладало огорчеље према томе иоступку. Но у том се састане у г. 1861. благовештеискп иолитичнп сабор српскп у Карловцима, да већа о „јеметвпма сри* ске пародностп“ у овпм крајевпма, да већа о некој реконструкцпји српеке Војводпне, Тада се водпла велпка расправа о српској Војводпии пе само па благовештенском сабору, већ п па хрватском, па и па угарском сабору. Те расправе спадају сада већ у повестипцу, п када се чптају, звоие као звуци пз давпапш.пх времеиа. Редови опих бораца, који су у r. 1861. на благовештепском, иа хрватском, па п на угарском сабору па бранпку за Српство стајали, јако су разрешстаип миогп су своју иаду за лепгау будућиост Српства у гроб одислп *). Но данас, где тадања политичпа борба у повестиицу спада, и Србп п Хрвати могли би себп пптаље

*) Ја, који сам у г. 1861. био посланик на хрватском сабору, кад данашње расправе сабора у Загребу чита.м, тек no клд-кад наиђем на име, које ме на опо доба опомиње. Мпоге тадањс сјајне хрватскс говорникс, давпо већ гроб покрива.